Многа стабла шљива не рађају или рађају слабо, наизменично (алтернаривно) или периодично. Родност и квалитет плодова шљива може се довести у нормално стање откривањем узрока тих појава и применом одговарајућих агротехничких мера.



Отклањање неродности и слабе родности


Узроци неродности и слабе родности могу да буду: неповољни природни чиниоци, непогодан избор сорти и подлога, предубока садња, велика или врло слаба бујност, слаба заштита од болести и штеточина, непогодна резидба итд.


Недостаци поднебља, земљишта и положаја могу да буду узроци трајне неродности или слабе родности шљива. Због тога је важно да се при подизању засада пуна пажња посвети природним чиниоцима.


Непогодан избор сорти и подлога може битно да угрози рентабилну производњу шљива. Веома озбиљни проблеми неродности или слабе родности јављају се у једносортним засадима делимично самооплодних, аутоинкомпатибилних или стерилних сорти шљива.


Предубока садња шљива може да доведе до сушења воћака, трајне неродности или веома слабе родности, нарочито на збијеним, влажним и хладним земљиштима. Младе предубоко засађене воћке треба извадити из земље у току зимског мировања и посадити на прописану дубину.


Превелика бујност стабала шљива може да буде узрок слабе родности. Успостављањем физиолошке равнотеже стабла воћке почињу обилно и редовно да рађају. То се може постићи савијањем грана, прекидањем ђубрења азотом и смањењем интензитета резидбе. Изнурена и запуштена стабла шљива често су веома слабо родна. Ако им се поврати умерена бујност она могу да почну обилно да рађају. , што се постиже применом агротехничких мера.





Отклањање алтеративне и периодичне родности


На појаву алтернативне и периодичне родности могу утицати унутрашњи фактори као и многи чиниоци спољашње средине (мразеви и ниске температуре у време цветања, град, напади болести и штеточина итд). Алтернативна родност може да се отклони правилним резидбом, ђубрењем, редовним одржавањем родности, заштитом од болести, штеточина и мраза, а посебно проређивањем цветова и младих плодова. У неродној години шљиве се орезују и проређују блаже, а у родној оштрије. Обилно ђубрење азотом подстиче пораст младара и интензитет фотосинтезе што обезбеђује род у текућој и образовање цветних пупољака за род у наредној години.


Проређивање цветова и младих плодова шљива представља ефикасан метод за сузбијање алтернативне родности. Проређивањем се побољшава квалитет плодова , олакшава заштита, смањује ломљење грана и спречава искцрпљивање воћака. Ефикасност проређивања шљива зависи од врсте, сорте и заметања плодова. Проређивање цветова треба изводити само у пределима у којима нема опсности од позних мразева или других чинилаца који могу да угрозе род шљива. Прорећивање плодова шљива ваља обављати после јунског опадања, што исцрпљује воћку више него проређивање цветова, али је родност сигурнија.



Ана Прокић дипл.инж.