О распореду сорти према односима оплођења треба посебно водити рачуна, зато што је то један од основних услова успешне производње неких воћних врста. Воћњаци у којима се око ове ставке, приликом подизања није водило рачуна, морали су се прекалемљивати са сортама опрашивача, или су се након извесног периода крчили.


При подизању воћњака , ако се у њему подижу аутостерилне врсте, неопходан је избор и распоред сорти према односима оплођења. То је један од основних услова родности воћака. Уколико је изражена самобесплодност сорти, потребно је да у сваком таквом воћњаку буде заступљено најмање по две до три сорте. Само у воћњацима где су заступљене самооплодне врсте може се у једном засаду одржавати само једна сорта.


Решење се постиже избором сорти и њиховим правилним распоредом према међусобним односима са опрашивачима. Треба садити најмањи број сорти, али које дају задовољавајуће приносе. Две до три, па и више сорти гаје се као основне за производњу плодова, а друге првенствено служе као опрашивачи, а истовремено дају и плодове.


Гајење већег броја сорти у засаду има предности, уколико су воћњаци у близини већих потрошачких центара, добро је сналажење на тржишту, јер се воће пласира у више наврата. Такође, такви воћњаци имају мање ризика, од оних са мањим бројем заступљених сорти.



Хомогени засади су са добрим искоришћавањем климатских услова, лакшим извођењем мера одржавања и неге, добијају се уједначенији плодови и др. Једносортни воћњаци важе само за самооплодне сорте.


Требало би да сорте опрашивачи буду прилагођене условима средине, да су диплоидне, да имају добру клијавост полена, како би добро вршиле своју функцију и оплођавале главне сорте. Важно је да цветају истовремено са осталим, заступљеним сортама, као и да им се период плодоношења, дуговечности подудара са главним сортама у засаду.


Ако су сорте диплоидне, могу се гајити најмање две, које међусобно врше оплодњу. Уколико је једна од главних сорти диплоидна, могу се гајити по три сорте, зато што диплоидна сорта мора имати опрашивача, јер ту улогу не врши триплоидна сорта. Опрашивачи могу имати различит распоред у воћњаку. На пример, могућа су три до пет реда главне сорте, а један до два реда сорте опрашивача. Такође, опрашивач може бити у сваком трећем реду засада, свака трећа воћка. У шпалирским засадима на сваких пет редова основне сорте, долази један до два реда опрашивача.


Код самобесплодних сорти о распореду опрашивача треба посебно водити рачуна. Али и код самооплодних сорти правилним распоредом опрашивача утицаће се на већу родност. Зато би требало да у сваком четвртом или петом реду буде друга сорта.


Распоред сорти у воћњаку би требало вршити према подацима о односима оплођења.



Љиљана Гвоздић