Септембар је месец када се на нашим пољима и ивицама шумовитих предела запажају цвене бобице ове драгоцене биљке. Највећи степен своје зрелости достиже баш у овом месецу па се слободно може рећи да је Септембар месец када се беру плодови шипурка , мада није искључено да се ово лековито биље бере и у октомбру месецу а да при том не прође фазу зрелости и да не изгуби на квалитету. Плодове шипурка треба брати када добије светло црвену боју а месо му је још тврдо.


Иако још увек не постоје веће плантаже становништво свих крајева врло радо га бере као такозвано лековито биље. Плодови шипурка изузетно су богати витамином C и К, Ликопеном Б каротеном што му даје завидну вредност на тржишту. Бербу треба обавити када плодови добију изражену црвену боју а тврди су на додиру.


Убрани плодови се пробирају, класирају , некад још у току бербе а некада касније кад се допреме до места чувања одакле се отпремају у веће сабирне центре за прераду. Бере се по лепом и сувом времену како у супротном неби дошло до кварења плодова што би изазвало потешкоће у току прераде. Из истог разлога треба брати само здраве и неоштећене плодоне поготову на местима где се плод спаја са стабљиком. Након бербе потребно је одстранити све нечистоће и извршити пробирање истих.


Плодови шипурка користе се искључиво за добијање полупрерађевина или готових производа. Најчешће се плодови шипурка суше , након чега се стављају на чување. Након одстранивања примеса, прања и класирања плодови се подвргавају сушењу у сушницама. Температура приликом сушења не сме да пређе 50 степени Целзијусових. У супротном плодови мењају своју карактеристични боју и и добијају тамну боју која није својствена природној боји а на вишој температури губе се и његова лековита својства.



Најчешће долази до губитка витамина C који се под утицајем превисоке температуре губи а циљ је да се сачувају лековита својства плодова с обзиром на широку примену у зимским месецима у виду чајева који се добијају баш од добро и квалитетно осушеног шипурка. Такође од доброг сушења зависи и чување .


Плодове треба добро осушити како се не би кварили. Од два килограма свежих шипурака добије се килограм па и нешто мање сувих плодова шипурка. Суви плодови се пакују у јутане вреће или другу одговарајућу амбалажу под условом да се распореде што је више могуће растреситије и остављају на чување у сувим и дибро проветреним просторијама.


Користе се најчеше за чај, сирупе, за справљање различитих витаминских концентрата. Због високог садржаја витамина C који је као што је познато неопходан сваком организму често се користи у зимском периоду када свежег воћа и поврћа мало има, а нарочито код прехлада у виду чајева.



Зорица Петканић