Код дуње као и код осталих воћака постоје два степена зрелости плода: физиолошка или (ботаничка зрелост) и потпуна или (конзумна зрелост). Плодови дуње су физиолошки зрели кад достигну максималну крупноћу за дотичну сорту, кад добију жућкасту или жуту боју, када се лако откидају са грана. При берби треба пазити да се не ломе гранчице које носе плодове, јер ће оне носити родне пупољке за наредну годину.


У ком степену зрелости ће се брати дуња зависи од намене плодова. Ако се плодови користе као стоно воће тада их треба брати у физиолошкој зрелости, а ако се користе за прераду у пуној зрелости. Плодове дуње не треба брати пре физиолошке зрелости јер настају велики губици до 1% дневно, квалитет је слабији, плодови се не могу дуго чувати, а ако се чувају знатно је већи губитак масе. Такође при касно обраним плодовима дуње штете могу бити велике, због прекомерног опадања плодова и интензивнијег напада физиолошких болести.


Време бербе дуње најчешће се одређује по боји покожице. Берба дуње се може одредити и на основу броја дана од пуног цветања до технолошке зрелости плода (Врањска и лесковачка дуња се беру на око 160 до 170 дана од времена пуног цветања) .



Поред наведених показатеља степена зрелости при којима се плодови дуње могу брати јесте и лакоћа скидања маља са плода ( ако су плодови зелени маље се теже скидају.) Укус и мирис дуње не могу бити критеријуми за одређивање степена зрелости при коме треба брати дуњу, јер се они код ње развијају тек у пуној зрелости. Дуњу треба брати по лепом и сувом времену и почети од доњих грана и постепено прелазити навише при чему се отпадање плодова своди на минимум.


Дуње се беру руком а понекад и помоћу бераљке. Руком се беру тако што се плод ухвати целом шаком па мало подигне и увије и тако одвоји од гранчице. Треба водити рачуна да се плодови беру пажљиво јер је дуња врло осетљива( иако јој је месо плода чврсто) и да се не повређују ноктима јер свака озледа на плоду представља улаз изазивачима труљења плода.


Плодови се могу чувати око три месеца на температури од 0-2°C и при релативној влажности ваздуха од 90%, уз предходно добру заштиту у воћњаку и третирање плодова фунгицидима пре уношења у хладно складиште. С обзиром на то да се дуња бере сувише касно у октобру месецу плодови се могу добро чувати и у добро проветреним подрумима или сличним просторијама до почетка јануара па чак и до марта у зависности од сорте.


Сања Чокојевић,дипл.инг.