Берба треба да се обави што касније, односно у фази максималне физиолошке зрелости. За леску је карактеристично да сви плодови на једном стаблу не сазревају истовремено. Зато се чека да плодови сасвим достигну своју физиолошку зрелост а то је када се купула (омотач) лако одваја од плода и када плодови масовно почињу да падају на земљу. Тада се врши трешење стабала и берба плодова са претходно постављеним платном.



Сушење плодова лешника

Сушење је мера коју треба обавезно применити јер у противном може доћи до појаве буђи и пропадања плодова. Још приликом бербе један део плодова пашће заједно са омотачем. Омотач садржи знатно више воде па га зато треба скинути. Плодови који су обрани заједно са омотачем а не можемо их ручно скинути одмах, прво се суше 6 до 8 дана на сунцу уз често мешање.


После оваквог сушења 80% плодова биће одвојено од омотача, а остали плодови се још мало морају допунски осушити. Уколико остане омотач код неких плодова, такви плодови се стављају у магацински простор у слоју од око 30 cm и ту остану 10 до 12 дана. За то време стално се мешају да би се сушење убрзало, а самим тим и одвојио омотач.


Све ово треба схватити као проблем, па зато бербу треба извршити када су плодови у пуној фази зрелости. Када су сви плодови очишћени онда се они суше на сунцу још два до три дана или у специјалној сушници све док њихова влага не достигне 8-10%. Сматра се да је температура од 32-34 °C оптимална и довољна за сушење. Добро осушени плодови могу се чувати 2 до 3 године. Међутим, боље је да се не чувају више од годину дана јер губе на тежини и боји.




Чување плодова лешника

Чување је неопходно уколико произвођач после сушења није у могућности да одмах прода плодове лешника. У том случају лешник се мора складиштити у просторијама које треба да буду суве и осветљене. У влажним простиријама плодови лешника брзо пропадају, буђају и због тога губе на тежини и квалитету. У одговарајућем складишном простору плодови лешника треба да буду у танким слојевима развучени и да се повремено мешају, да не би примили непријатан мирис. Препоручује се повремено да се у магацинском простору пали сумпор ради уништавања појединих гљивица, а такође да се чува и негашени креч који смањује влажност у просторији.


Под магацинског простора треба да буде израђен од бетона, претходно изолован од влаге. Преко бетона треба поставити суве даске. Зидови треба да су измалтерисани и са спољашње и са унутрашње стране. Просторија треба да има електрични вентилатор који ће одстарањивати сувишну влагу. Вентилатор треба поставити на 30 cm од ивице плафона. Ради успешнијег чувања треба уградити и електричне калорифере. Број и величина калорифера зависи од величине просторије односно од количине лешника који се чува. Калорифери треба да буду са термостатом и служиће за одржавање температуре загревање складишта на 30°C. Термостат се поставља на висини од 1 метра од пода.


Ради добре манипулације и кретања радника у магацину треба простор преградити у боксове. Један бокс треба да има 6 m2, а између боксова оставити простор од 1m који служи за кретање радника и извођење свих манипулативних послова.





Сања Чокојевић, дипл.инг.