Потребе биљака за хранљивим елементима и идентификација њихових недостатака могу се одредити визуелно на основу одговарајућих симптома на биљци и путем анализе земљишта или биљног ткива. Пошто сваки од ова три начина има своје предности и недостатке, треба их комбиновати и редовно примењивати.



Визуелна идентификација


Недостатак или сувишак хранљивих елемената обично изазива одређене симптоме на биљци који указују на то да присуство појединих елемената није задовољавајуће. Уколико се познају типични симптоми, пажљивим прегледом биљака могу се идентификовати поремећаји у присуству минералних хранива.


Нажалост, често је веома тешко успоставити правилну дијагнозу, пошто су "класицни" симптоми недостатка или сувишка неких елемената међусобно веома слични и један исти симптом у воћњаку се може јавити у више облика. Дијагноза је додатно компликована када на стаблу истовремено постоји више симптома недостатка неколико хранљивих елемената.


Највећи проблем код идентификације недостатка или сувишка хранљивих елемената на основу симптома јесте тај што они указују да проблем већ постоји и огледа се у смањеном порасту, количини или квалитету рода.


Циљ ђубрења јесте да спречи проблеме који се јављају као последица неадекватног ђубрења и манифестују у облику одговарајућих симптома. Најчешће се јављају недостаци азота и калијума, затим недостаци P, Mg, B, Mn и Zn јављају се спорадично, док недостаци ca, S, Cl, Cu, Fe и Мо се ређе појављују.





Валентина Алексић, дипл.инг мелиорације земљишта и вода