Фотопериодизам представља однос биљака (воћака) према трајању светлосног дана. То је у ствари утицај различитог трајања дана и ноћи на прелазак биљака (воћака) из вегетативне у генеративну фазу развића. Ову појаву су открили Гарнер и Алард. Они су запазили да време цветања биљака (воћака) зависи од дужине трајања осветљености у току дана.


У односу на фотопериодску реакцију биљке се могу поделити на:

- Биљке дугог дана – цветају само ако је дужина осветљености у току дана већа од 14 h.
- Биљке кратког дана – захтевају осветљеност у току дана мању од 14 h.
- Неутралне биљке – цветају независно од дужине дана.


Биљке дугог дана воде порекло са већих географских ширина где се кратак дан који спречава да дође до цветања поклапа са периодом ниских температура у току јесени и зиме. Биљке кратког дана воде порекло из топлијих подручја, у којима се дужи дан који спречава цветање поклапа са периодом суша и периодом јаких киша. Тиме се спречава цветање у време када су еколошки услови неповољни и могу да оштете репродуктивне органе. Оваква прилагођеност створена је кроз еволуцију.


Фотопериодска реакција се одвија кроз две фазе. Прва фаза протиче у листовима где се под утицајем светлости одређеног трајања и интензитета мења карактер метаболизма. Међутим, поред стварања уобичајених продуката фотосинтезе (који се образују при свакој дужини светлосног дана) образују се и специфичне фитохормоналне материје (флориген) које су неопходне за формирање цветова. У другој фази ове материје се премештају из листова у пупољке и условљавају диференцирање зачетака цвета.


Ове специфичне материје које се стварају у листу нису стабилне. Код биљака кратког дана оне се стабилизују у мраку – потребан је вишечасовни таман период. Ако осветљеност потраје и даље оне се распадају. Код биљака дугог дана стабилизација се врши на светлости. За нормалан ток фенофазе цветања, заметања и развоја плода, за растење, нагомилавање резервних материја и завршетак вегетације поједине врсте и сорте воћака захтевају различито трајање светлосног дана. На пример ако поједине сорте јабуке, које су биљке дугог дана гајимо у условима кратког дана, оне касније цветају и продужавају вегетацију до касне јесени. У таквим срединама и условима јабуке формирају претежно вегетативне органе док је формирање репродуктивних органа слабо. У северним пределима оне имају краћи вегетациони период, отпорне су на ниске температуре и добро рађају. Слично ако орах или кајсију које су биљке кратког дана гајимо на северу, у условима дугог дана они слабо или уопште не рађају, продужавају вегетацију до касне јесени и страдају од мразева.



Познавање фотопериодске реакције воћака је значајно за рејонизацију воћарства. Познавањем фотопериодизма може се објаснити појава поновног цветања неких воћака у току јесени. То је зато што је тада дужина дана иста као и у пролеће, у време нормалног цветања (поновном цветању су подложна само она стабла код којих није стабилан однос према фотопериодизму). Код јагоде и малине цветни зачеци се диференцирају у условима кратког дана, од средине септембра до почетка октобра месеца, касније него код осталих воћака. У току лета угљени хидрати створени у процесу фотосинтезе се троше на развој плодова и размножавање (формирање столона и живића јагоде, односно изданака малине). Кад се то заврши, фотосинтеза се и даље одвија, нагомилавају се угљени хидрати и однос угљени хидрати-минерални азот је у корист угљених хидрата и почиње диференцирање зачетака цвета у пупољцима.


Појам фотопериодска индукција представља обезбеђивање одговарајуће дужине дана да би воћке цветале а затим могле да се гаје при условима било кратког или дугог дана.





мр Небојша Младеновић, дипл. инг.