Јабука је најраспрострањенија воћка на свету. Она је, по митологији, доспела на наш јеловник равно из раја. Она није само симбол греха, пожуде и љубави, већ и вечне младости. Келти су некад веровали да ова воћка има чудотворне особине тако да ко поједе јабуку из чаробног врта неће никад бити болестан, гладан ни жедан, па никад неће ни остарити.


Веровања су једно, наука је друго. Али, наука без и најмање резерве тврди да је јабука захваљујући својим састојцима изузетно здрава намирница. Ово воће неће излечити ниједну болест, али уколико је свакодневно на јеловнику може спречити појаву многих здравствених проблема и разних обољења. Постоји једна много цитирана енглеска пословица која гласи "An apple a dai keeps the doctor avai " што у преводу значи да поједемо ли једну или две јабуке дневно, учинићемо много за очување нашег здравља.


Јабука и њена лековита својства била су позната већ у Старом веку. Она је данас најраспрострањенија култивисана воћка у свету. Као дивља расла је у Европи још у праисторијско доба. Питома јабука је пореклом из Сибира и из централне Азије. Постоје археолошки примерци јабуке из Анадолије стари 8.500 година. Истина, још увек се не може са сигурношћу говорити откуд ту јабука и да ли су је људи узгајали. Први подаци говоре о култивацији јабуке у Анадолији и северној Месопотамији у другом миленијуму пне. До 500 године пне јабука је вероватно гајена на подручју Персијског царства. А када је Александар Македонски покорио Персију узгој јабуке се проширио и на Грчку. Тако је Теофаст разликовао слатку домаћу и дивљу киселкасту јабуку.



Римско царство је придавало велики значај развоју воћарства. Посебна пажња је поклањања јабуци, која се проширила ка западној и северној Европи. Ширењем свог ареала, домаћа јабука је долазила у контакт са дивљим врстама рода Malus, често је хибридизовала и обогаћивала свој тип замењујући дивље врсте. Од 13. века јабуке су постале веома узгајана врста воћа широм Европе, а током 16. и 17. века европски колонисти пренели су јабуку у Америку. Средином 17. века доспела је у Јужну Америку, а крајем 18. века и у Аустралију.


Јабука је права мала ризница драгоцених састојака који су корисни за људски организам. У свету постоји преко 7.500 култивара домаће јабуке. Садржај разних материја веома често зависи од сорте, али најчешће је у 100 грама сирове неогуљене јабуке око 85 осто воде. Остали састојци су: укљенихидрата 13,81 g, шећера 10,39 g, влакана 2,4 g, масноће 0,17 g, беланчевина 26 g. Садржи витамине А, B1, B2, B5, B6, B9, C, а од минерала калцијум, гвожђе, магнезијум, фосфор, калијум и цинк. Има енергетску вредност од 218 kJ. Захваљујући великом учешћу угљених хидрата, посебно фруктози и глукози, она обезбеђује човеков организам енергијом и спречава умор и губитак концентрације.


Тачно је да су неке друге врсте воћа богатије витамином C, али захваљујући комбинацији овог витамина, минерала и других материја у јабуци, она успешно подстиче имунитет и ефикасна је у борби организма против вируса, бактерија и разорног утицаја слободних радикала. Штити од прехладе, а по неким ауторима "у борби против злоћудних ћелија пример, доказано смањује ризик за појаву карцинома дебелог црева". С обзиром да има каротина, јабука штити и од утицаја штетних ултравиолетних зрака. А пектин и целулоза, које такође садржи, подстичу и регулишу пробаву, стабилизује цревну флору. Позитивно делује на срце и крвоток. Спречава сакупљање штетних материја у крви, снижава холестерол и спречава запушавање крвних судова умањујући на тај начин опасност од тромбозе и артериосклерозе. Јабука помаже у спречавању каријеса, чак боље него прање зуба. Прањем се уништава 60 одсто бактерија, а једењем јабуке 90 одсто!


С обзиром да садржи доста калијума, јабука подстиче излучивање сувишне течности из организма тако да погодује скидању сивишне телесне тежине. Надаље, садржи пуно влакана која набубре у желуцу па се тако ствара осећај ситости и смањује се апетит, јабука је незаобилазна у свим дијетама с циљем смањења килограма. Позитивно утиче на функцију бубрега, јетре и жучи па је због својих својстава захвално додатно средство за ублажавање различитих тегоба. Зато је веома често на јеловнику многих болесника. Подстиче лучење мокраће код компликација у трудноћи и код оболелих од шећерне болести, те болести срца, бубрега и јетре.


Корисна је и за здраве особе. Захваљујући великом учешћу угљених хидрата снабдева организам енергијом, спречавајући умор и губитак концентрације. Гаси жеђ и освежава спортисте после напорног тренинга. Смањује и ублажава неурозу и раздражљивост те је добродошла за смиривање и успављивање. Јабука се најчешће једе сирова, али се и пече, кува, суши, прерађује у сокове, мармеладе, џемове, желее, а врло је цењено и јабуково сирће. У домаћинсктву се јабуке, осим свежих, често употребљавају као надев за пите, савијаче, торте, палачинке и др.



Од памтивека наши стари су носили својим најдражима јабуку на дар. Она је симбол пријатељства и љубави. У нашој народној традицији увек је значила срећу, здравље и благостање. У многим селима до данас се задржао обичај да се јабука за Божић дарује деци "здравља ради". Православци за крсну славу увек стављају јабуку на крсних колач. Златна јабука симболизује бесмртност, зелена незрелост, а румена здравље, младост и лепоту. Познат је народни обичај да се прилико свадбе у јабуку утисне метални новац или дукат, што представља залог верности и срећу у браку. Уз дуњу, она је најчешће украс на ормарима јер је лепа и има пријатан мирис. И, један веома важан народни обичај, када добијете јабуку на дар обавезно се треба захвалити јер "ко не захвали на једној јабуци неће ни на товару".


Јабука је позната и као "забрањено воће". Змија је у рају наговорила Еву да Адаму понуди јабуку да би га завела. Њих двоје, Адам и Ева, су поверовали змији. Били су свесни да су голи и први пут су осетли стид. Стигла их је казна - протеривање из рајског врта. Тако је јабука постала симбол греха, а Адам је обележен као мушкарац и има Адамову јабучицу, коју жене немају.


Читав је низ занимљивих легенди о јабуци с тим да је она увек симбол нечега лепог: младости, бесмртности, љубави, плодности, снаге, обнављања, животне снаге, савршенства, задовољства ...




Преузето са http://poljoprivredaiselo.com/