Задњих година срамежљиво се почео појављивати на пијацама већих градова помало необичан плод, прекривен ситним иглицама, најчешће у чуперцима. Та изузетна воћка је позната под називом "индијска смоква", стручног назива Opuncija ficus indica .


Биљка је пореклом из средње Америке. Врло је раширена на целом Медитерану. Практично, ту воћну врсту нисмо познавали до пре неколико година на нашем тржишту, премда се због свог спољашњег изгледа и данас готово не користи. Управо спољни изглед, с чуперцима иглица на плоду индијске смокве, ствара одбојност према тој сочној и укусној воћној врсти.


Плод садржи веома много фосфора, калцијума, калијума, витамина C и B, с укупним садржајем 25 - 30% шећерa те готово до 80% воде. Садржи више различитих киселина, које плоду дају пријатан освежавајући киселкасти укус. Може се користити за производњу разних намаза, освежавајућих пића, али се може јести и као зрели убрани плод. Индијска смоква садржи и мноштво лековитих састојака.


Берба се обавља рукавицама, због, како је наведено, чуперака са иглица на плоду. Чуперци се такође скидају рукавицама или ножићем. Кад је плод очишћен од иглица, опере се, па се кожа с плода одстрани слично као код обичне домаће смокве. Може се јести у свежем стању или прерадити га у неки од пре поменутих производа.


Хабитус биљке је грмолик. Првенствено се узгаја као декоративна егзотика у башти, док у медитеранским земљама постоје плантажни засади. Производња плодова индијске смокве је врло профитабилна, због високе цене коју постиже на тржишту, како због хранидбених тако и лековитих вредности.




Узгој је прилично једноставан, биљка за сад нема узрочника болести нити штеточина, који би јој могли наудити. Одлично подноси сушу и може се узгајати на слабијим земљиштима, али не воли влажна тла. Са лакоћом подноси слабије мразеве и температуре до 0 °C. Корови готово и не расту испод њеног грма у старијој фази, али ипак је потребно тло одржавати чистим. Тло испод биљке се може малчирати.




Жељко Перан, маг.агр.