Значај стајског ђубрива за успешно гајење воћа је немерљиво. Пре свега природно је, најекономичније и за околину најприхватљивије је органско ђубриво. Вредност стајског ђубрива зависи од његовог састава, а он се доста разликује, у зависности од врсте домаће животиње од које је добијен. Уз садржај основних хранљивих материја ( N, P, K ), стајско ђубриво садржи и друге важне минералне материје као i микроелементе без којих је бављење пољопривредном производњом незамисливо ( Zn, Cu, B, Mg, Fe, Mn. itd).


Правилно складиштење и коришћење стајског ђубрива у великој мери смањује употребу минералних ђубрива. Ипак, мора се водити рачуна, која се количина стајског ђубрива извози на пољопривредну површину, како не би дошло до изливања штетних материја и загађења површинских и подземних вода, а како би се истовремено највише искористиле хранљиве материје и друга корисна дејства стајњака.



Стајњак пре свега повољно утиче на земљиште, тако што поправља водно-ваздушни-топлотни режим и уноси органску материју у којој су макро и микро елементи лако доступни гајеној воћки, а својим неутралним PH помаже у смањењу киселости наших земљишта. Да би се примењивао у воћарству, стајњак мора бити згорео тј. стар и прерађен, јер само таква органска материја у себи има поменути садржај и благотворан утицај на земљиште и културе које се гаје. После изношења потребно га је у што краћем временском интервалу, а најбоље одмах, спустити у зону кореновог система (орање, тањирање, тилерисање итд.), да би што више смањили губитке хранљивих материја из њега.


Због свега горе поменутог, стајско ђубриво треба третирати као вредан производ на газдинству и тако са њим треба и управљати – користити га за добробит сваке биљне производње па и воћарске.




Срђан Станојловић дип.инг.