Берба шљиве је завршни поступак у реализацији воћних плодова. Одређивање времена бербе је врло значајно јер директно утиче на квалитет плодова, њихову транспотабилност и складишну способност. Врло је важно да се одреди оптимални рок бербе за сваку сорту, да не буде ни прерано ни прекасно.


Превремена берба је штетна јер плодови не постижу сортну величину, карактеристичну боју, ни оптимални квалитет. Закаснела берба такође није пожељна јер долази до јачег отпадања плодова, механичких оштећења, слабије транспотабилности која је првествено условљена интезивнијом транспирацијом и врло лаким појављивањем физиолошких болести, понекад чак и на стаблу.


У пракси се користи већи број метода за одређивање степена зрелости плодова и оптималног рока бербе. Време бербе је условљено моментом и степеном зрелости плодова. Под оптималним роком бербе подразумева се средњи датум око кога мора да се организује берба шљиве, али то не значи да је у питању један дан и да се читав принос у једном засаду може обрати за тако кратко време, већ је то моменат када се почиње са бербом одређене сорте.


У току сазревања плода карактеристична су два степена зрелости: ботаничка и пуна зрелости. Плодови шљиве у ботаничкој зрелости достижу максималну крупноћу и тада се обуставља даљи притицај хранљивих материја. То је завршна фаза у растењу плодова, семе је способно да клија, а плодов омотач зрео, али не и погодан за јело у свежем стању. Пуна зрелост је стање плода којем претходе сложени биохемијски процеси и резултирају најбољим органолептичким особинама плода, најбољи укус, појава ароме, сочност. У том степену зрелости плодови су најпогоднији за употребу у свежем стању, за све облике прераде.



Користи се још један термин за одређивање степена зрелости, технолошка зрелост. Технолошка зрелост је степен зрелости при којем се плодови беру у зависности од намене. Ако су плодови намењени за прераду и потрошњу у свежем стању, најчешће се ова зрелост поклапа са пуном зрелошћу. Ако се плодови беру са намером да се складиште и чувају онда ће се технолошка зрелост у неким случајевима поклопити са ботаничком зрелошћу или ће се наћи између ботаничке и пуне зрелости.


Дозрелост плодова за бербу може да се одреди и на следеће начине: одвајање плода с петељком од гранчице и плода од петељке, променом основне и допунске боје покожице, променом боје семена, ишчезавање скроба јодно скробни тест, одређивање чврстоће меса плода, рефрактометијског индекса и друге. Правило је да плодови шљиве не би смели да се беру пре ботаничке зрелости, јер би штете биле вишеструке, смањен принос, непостизање типичних сортних карактеристика укуса, ароме боје, убзана деградација плода, појава физиолошких болести.



Коришћена литература: "Шљива", проф.др Евица Мратиновић



Биљана Николић, дипл.инж.пољ