Берба воћа зависи од врсте, сорте, намене коришћења плодова и транспорта. Зрелост плодова може се оценити на различите начине. Најједноставније је органолептички, али се могу користити различити инструменти за мерење боје и тврдоће као и аналитичке методе за одређивање садржаја скроба. Постоји правило да воћке не треба брати пре физиолошке зрелости јер плодови убрани пре почетка физиолошке зрелости немају квалитет својствен дотичној сорти. Плодови брзо смежурају и не могу се дуго чувати.


Код воћних врста код којих се физиолошка и технолошка зрелост поклапају плодове треба брати неколико дана пре пуне зрелости. Тако нпр. летње сорте јабука и крушака треба брати 5-6 дана пре пуне зрелости, шљиве, брескве и кајсије чији су плодови намењени за потрошњу у свежем стању треба брати 8-10 дана пре пуне зрелости, а ако су намењени за прераду, бербу обављати у пуној зрелости.


Трешња и вишња беру се ручно 2-3 дана пре пуне зрелости за свежу потрошњу. Малина и купина искључиво ручно 2-3 дана пре пуне зрелости. Јагода се бере ручно за свежу потрошњу и обавезно с петељком. Најбољи квалитет имају плодови који су потпуно зрели и добро обојени, но таквима недостаје чврстоћа па лоше подносе транспорт.



Време бербе зависи и од начина транспорта и удаљености места где се плодови допремају. Ако се плодови транспортују хладњачама могу се брати у пуној зрелости а ако се транспортују другим превозним средствима морају се брати неколико дана пре пуне зрелости. Бербу обављати по сувом и лепом времену а убране плодове не излагати директној сунчевој светлости дуже времена већ убране плодове одмах допремати до настрешница где се врши сортирање и паковање.



Евица Радоњић дипл.инг.