Превелика бујност је у супротности с родношћу воћака. Да би могла да образују цветне пупољке, стабла крушке, а посебно она која су окалемљена на генеративне подлоге, морају у својим ткивима да имају уравнотежен однос угљенохидратне хране и минерализованог азота.


При обилном ђубрењу азотом или при оштрој резидби крушке расту претерано бујно, а родност слаби или изостаје. Сувише бујне крушке могу да почну редовно и обилно да рађају ако им се смањи бујност. То се може постићи следећим мерама:



Прстеновање дебла или рамених грана

Oво је најстарији помотехнички начин којим се убрзава родност јако бујних воћака, а посебно јако бујних крушака и јабука. Састоји се у појачаном нагомилавању угљенохидратне хране на делу изнад прстенастих засека, чиме се успоставља физиолошка равнотежа између поменуте хране и азота и на тај начин долази до образовања цветних пупољака. Прстеновање се обавља на деблу или раменим гранама, у зависности од дебљине. На деблу се обично, на око десетак сантиметара испод прве рамене гране или на раменим гранама при основи, изреже кора у виду прстена све до дрвета, ширине 0,5-1 cm, што зависи од пречника дебла, односно рамене гране. Обавља се отприлике на око шест недеља пре почетка диференцирања зачетака цветних елемената.



Стављање металних појасева

Дебло крушке умањује бујност и убрзава родност, због чега им је дејство исто као и дејство прстеновања. Ови појасеви се обично стављају при дну дебла, и то после кретања вегетације а најкасније до половине маја месеца. За ову сврху најчешће се користи меки лим. Прво се засеку крајеви појаса па се појас стави на дебло и жицом добро стегне на два места. Дејство ових појасева заснива се на отежаном раду или потпуном прекиду рада елемената секундарне коре, углавном због урастања појасева у дебло приликом његовог секундарног дебљања. Још у току лета може се уочити задебљање дебла изнад појаса зато што угљени хидрати не могу у потпуности да прођу из круне у коренов систем, што утиче на смањење бујности с једне и појачано формирање цветних пупољака с друге стране. Појасеви се скидају чим се примети да почну да урастају у кору дебла.




Парање коре дебла и рамених грана

Tакође смањује бујност, подстиче секундарно дебљање и повећава родност. Кора се пара у пролеће, обично до краја априла. Обавља се оштрим ножем, и то од основе скелетних грана наниже. Пошто се направи рез дуг 30–40 cm, нож се подигне па после 2–3 cm настави парање, али не у истом правцу односно продужетку, већ десно или лево од првог реза. Тако се ради све до кореновог врата. Са северне стране дебла, као и са горње стране рамених грана, кору не треба парати јер ће теже зарасти.




Савијање грана

Tакође смањује превелику бујност и успоставља родност воћака. Савијање се изводи тако што се прво веће и јаче а затим слабије и тање гране повијају и везују за суседне ниже гране. Дебље гране се најчешће савијају помоћу тежег камења или слично, које се привежу за грану конопцем, или жицом. Савијањем грана постиже се исти ефекат као и прстеновањем дебла, парањем коре или стављањем појасева.




мр Небојша Младеновић, дипл. инг.