Воћњаци требају бити на добро осунчаном, прозрачном положају, а могу бити и на сунчаној падини. Треба избегавати положаје у котлинама где се често задржава магла. Стабло воћке је биљка која дуже време расте на истом тлу, па га је потребно добро припремити. У јуну треба посветити пажњу воћкама које у фази сазревања често постају укусни циљ за птице. Уз постављање мреже против града добро је заштитити воћњак и мрежама за заштиту од птица. Обавља се зелена резидба и почиње берба раних сорти. Циљ свих мера уједначавања раста је побољшање осветљености лишћа и плодова .


Потребно је обратити пажњу на зимску и пролећну резидбу. Зимска резиба, ако је прејака - подстиче раст изданака, а последица бујног раста је лоше осветљење, нередован и слаб роди, лоша обојеност плодова и њихова појачана осетљивост на физиолошке сметње. Најбоље време за летњу резидбу је средина августа, а може се орезивати и у септембру. Летња резидба започиње одмах након што је стабло завршило с растом изданака. На месту реза стабло не сме више терати јер нови изданци нису довољно одрвенели па су осетљиви на хладноћу и болести. У августу се обавља и савијање и везивање. Прерана летња резидба може изазвати прерано терање цветних пупољака. Летњом резидбом се омета раст, уједначава однос лист-плод, побољшава покривна боја и јачају се цветни пупољци.



Еколошко проређивање воћњака

У добрим годинама стабло развије мноштво цветних пупољака па је тада род обилан. Бројни плодови искористе све асимилате, који онда у идућој години недостају. Одстрањивањем сувишних цветова или плодова растерети се стабло . Могу се проредити већ и цветови чиме се уштеди пуно хране која је потребна за развој младих плодова. Уколико се проређивањем жели побољшати само квалитет плода, може се проредити и након јунског опадања плодова, а за побољшање квалитета код јабука и крушака може се проређивати до приближно четири недеље пред бербу.



Заштита биљака

Код еколошке заштите од штеточина подстиче се однос међу природним непријатељима у природном окружењу и тако се превладава популација штетних организама. Надзирањем околине штитимо и јачамо већ постојеће природне непријатеље, предаторе, који се понекад и уносе у воћњак. Поставимо колце за грабљивице и кућице за птице и подстакнимо насељавање и корисних грабљиваца и паразита. У близини стабала воћака посади се појас дивљих цветајућих биљака, а простор између стабала се коси.

У еколошком воћарству најважнији је избор сорти . Бирају се сорте које су најотпорније на одређене болести јер се тако смањује број заштитних мера и може се с већом вероватноћом рачунати на богат и здрав род. За уништавање штеточина могу се употребити разне механичке методе , нпр лепљиве траке око дебла и лепљиве плоче у боји. У рано пролеће се на деблима могу појавити оштећења проузрокована од дивљачи, мокрог снега и хладноће. Гране се требају глатко орезати након оштећења. Након тога на биљци остају отворене ране које су идеалне за продор разних болести. Обавезно их је потребно премазати квалитетном и природном смолом за вакцинацију . Појава штеточина и корисних организама мора се помно пратити. Зими се прегледају старија стабла и утврђује да ли се на њима скривају јајашца ваши, јајашца црвеног воћног паука или америчке штитасте ваши.



Препознавање различитих штеточина

Америчка штитаста ваш презими у облику ларве на дрвећу које су скривене под црним, веома малим штитом и изгледају као ситне корњаче. Црвени воћни паук има премала јајашца па се не виде голим оком. Ако се прстима пређе преко изданка на грани и она поцрвене, може се закључити да се на стаблу налази велики број паукових јајашаца. Црвени воћни паук презимљује на 2-3 године старом стаблу или грани око пупољака, на попуцалој кори и на стецишту 2 грана. Јајашца разних лисних ваши су врло ситна, црне боје, а налазе се на једногодишњим изданцима и посебно око пупољака. У крошњама дрвећа крушака могу се опазити и ситне тамно браон животињице прозирних крила, Крушкине муве, које се у топлијим зимским данима хране на једногодишњим изданцима. На почетку марта појаве се корњаши јабуковог цветара који рилце забијају у тек отворене пупољке. Цветар у сезони раста може знатно проредити род. Понекад је то корисно, када се јаве проблеми са превеликом родношћу, инсекти прореде родни изданак и тиме решавају проблеме.



Претпролећно прскање стабла

Осим штеточина на стаблима презимљују и различите болести. Стабла је потребно прскати бакарним препаратом који се користи за сузбијање шупљикавости лишћа коштићавог воћа, коврџавост лишћа брескве, краставости јабуке и крушке, рака коре јабуке, трулежи врата корена као и бактеријске палежи крушака. Пре почетка вегетације, кад стабла још мирују прска се у концентрацији 80 g на 10 l воде, а касније, у фази мишјег уха, иде 25 g на 10 l воде. Против штеточина који презиме на дрвећу на почетку пупања се прска природним уљним инсектицидом на бази уља уљане репице. Зимска јајашца штетника у том периоду прскају се концентрацијом препарата 300 ml на 10 l воде. На стаблима се у периоду раста појаве бројне гриње против којих се може ефикасно применити природни инсектицид на бази уља уљане репице у концентрацији 100-200 ml на 10 l воде.



Спречавање болести природним биљним екстрактима

У еколошкој заштити стабала воћака добар учинак има прскање природним биљним средством на бази пољске преслице. Када се покаже прво лишће стабла се прскају у концентрацији 0,1% сваких 7-10 дана. Пoсeбно је значајно спречавање примарних зараза, које проузрокују највећу штету. Сви расположиви еколошки препарати за јачање дрвећа имају искључиво контактно деловање, средство мора бити нанешено пре наступања инфекције.



Механичко истребљивање штеточина на стаблима воћака

Три недеље пред цветање на стабла се могу ставити беле лепљиве плоче помоћу којих се ефикасно смањи напад осица, које на почетку цветања полажу у цвет јајашца из којих се развију гусенице. Гусенице се зарију у младе плодове и у њима се развије црв. Беле лепљиве плоче делују на основу беле боје и одраза светлости те не смеју бити у сенци и морају висити на видљивим местима. Након цветања на стабла се обесе жуте лепљиве плоче која их ефикасно штите од разних летећих штеточина. На тај начин се смањује напад лисних ваши, трешњине и маслинове муве те других штеточина који лете. На стабло се обеси 5-10 лепљивих плоча зависно од величине стабла. Лепљива трака може се налепити и око дебла дрвећа па прави препреку разним штеточинама који би пузали по деблу према горе и препречи пут мравима који у крошње стабла преносе ваши.



Најчешће болести и штеточине на стаблу и њихово сузбијање


Краставост , баршунасто сивкасте пеге на горњој страни листова на јабуци и на доњој страни код крушке, красте на плодовима. У периоду мировања дрвеће се прска бакарним препаратом , а кад се појаве први листићи, прска се природним средствима на основи преслице . Стабла се саде на прозрачне отворене положаје, бирају се отпорне сорте, те се пази на прозрачност крошње и на размак између стабала.


Пепељаста плесан , пепелница , слој плесни на изданцима и лишћу на јабуци. Крошња мора бити добро осветљена, исхрана стабла хармонична, а у пролеће одрежу се нападнути делови изданака, претпролећно се прска бакарним препаратом , а за време вегетације редовно се превентивно прска природним средством на бази преслице .


Пепељаста плесан, плесњиве пресвлаке на изданцима и лишћу код јабуке. Крошња треба бити добро осветљена, хармонична исхрана стабла, на пролеће се одрежу нападнути делови изданака и претпролећно прска бакарним препаратима . За време вегетације редовно се превентивно прска природним средствима на основи преслице или природним средством на бази сојиног лецитина.


Рибизлина рђа , на лишћу рибизле на доњој страни настану смећкасте мрље и лежишта спора, а лишће отпадне. Транзитни домаћини болести су петоигличасти борови на којима настану наранџасте набреклине. Угрожене биљке су црна рибизла, понекад и црвени и петоигличасти борови и не саде се заједно. Поред рибизле сади се пелин, оболело лишће се брзо уништи и редовно се прска природним средством на основи преслице.


Монилија , након цветања осуше се цветови и вршни изданци, воћна Монилија оштећује плодове који труну и остану на стаблу. Цветна Монилија напада коштуничаво воће (кајсија, трешња, вишња, бресква, шљива), а воћна Монилија и језгричаво воће (јабуке, крушке, дуње). Око стабала се сади рен, труло воће се у јесен уништи, а оболели изданци одрежу.


Ларве трешњине муве се зарију у месо трешања и оне труну. На стабла након цветања обесе се жуте лепљиве плоче. Ваши сишу сокове из лишћа, узрокују савијање и деформацију лишћа и преносе вирусне болести. Угрожене су све врсте воћа. На стабла се обесе жуте лепљиве плоче , а зимска јајашца ваши се униште с концентрацијом природног биљног инсектицида.


Осица оштећује плодове одмах након што се развију, зато пре времена отпадну и постану црвљиви. Три недеље пре цветања на стабло се обесе беле лепљиве плоче.


Гриње црвеног воћног паука исисавају лишће, а како је оно јако погођено, смањи се доток асимилата у плодове, што се одражава на лошију обојеност и укус плодова. Угрожене су јабуке и крушке. Предпролећно се прска природним биљним инсектицидом да се униште јајашца.




Рената Драговић

Текст преузет са https://www.agroklub.com/