Стабло је бујно. Скелетне гране расту под углом од 35 до 45 степени, што омогућава лако формирање круне без савијања грана. Лишће је тамно зелене боје, средње крупно до крупно. Рађа на једногодишњим гранчицама и мајским китицама. Због велике родности склона је алтернативном рађању. Да би родност била уредна треба је редовно резати. Јачина резидбе зависи од заметнутих цветних пупољака. Отпорна је на позне пролећне мразеве и монилију. Треба је штитити од црвљивости и трулежи плодова, посебно када обилно роди и када су плододви збијени. На шарку шљиве ј етолерантна. Симптоми шарке су видљиви на листу, али промена на месу плода нема.


Цвета касно, после Чачанске родне и Стенлеја. Самооплодна је сорта. Полен има добру клијавост. Може да послужи и као опрашивач за сорте са истим временом цветања.



Плод је ситан до средње крупан, око 27 g, овалан, у пуној зрелости љубичасто плаве боје. Кад прероди у хладним и кишним годинама покожица је блеђа. Оштријом резидбом овај недостатак се избегава. Покожица није дебела. Месо плода је жуто, чврсто, сочно са карактеристичним слатким укусом. Коштица је ситна, 1,35 g, компактна, заобљена на крајевима. Одваја се од меса. У маси плода учествује са 5 %. Садржај сувих материја се креће од 17 до 24 %, укупних киселина од 0,64 до 0,73 % (мање од Чачанске родне). Садржај укупних шећера износи 10,8 %, а pH је 3,81.


Сазрева у другој половини августа до почетка септембра. Плодови су погодни за стону употребу, сушење и прераду у домаћинству, за производњу ракије. Суви плодови су црне боје, одличног укуса и добре конзистенције.


Крина се одликује одличном родношћу, добрим квалитетом плодова и толерантношћу на шарку шљиве. Плодови су свестране употребне вредности. Одликује се и значајном отпорношчу према пролећним мразевима.






Драгољуб Драгојловић, дипл. инг.