Принципи органске производње налажу успостављање посебеног агроекосистема, тј одговарајућег односа између корисних и штетних организама. Прављењем посебног окружења у воћњаку остварују се услови за насељаванје корисних организама и погодни услови за биолошку контролу штеточина.

У природном екосистему сваки организам има одређену функцију и саставни је део ланца исхране. Подизањем засада на одређеној површини неминовно се тај природни екосистем нарушава и успоставља се нови агроеколошки екосистем.



У засадима јабуке најачешће се гаји мали број сорти чиме се остврарују веома повољни услови за развој одређених фитофагних и фитопатогених организама који иначе не постоје у природним условима или су присутни у много мањем обиму. Ови организми се веома брзо шире и проузрокују значајне штете због постојања повољних услова за њихов развој и због непостојања или малог броја природних непријатеља.

Принципи органске производње налажу успостављање посебеног агроекосистема, тј одговарајућег односа између корисних и штетних организама. Прављењем посебног окружења у воћњаку остварују се услови за насељаванје корисних организама и погодни услови за биолошку контролу штеточина.

Циљ успостављања одговарајуће равнотеже између ових организама јесте смањење употребе пестицида у заштити биља. Само онда када више не постоје могућности за природну регулацију штеточина дозвољена је употреба пестицида који су предвиђени законом о органској производњи.

Због посебности органске и интегралне производње у односу на ковенционалну производњу, неопходно је унапредити биодиверзитет у воћњаку и створити такве агроеколошке услове који ће погодовати насељавању корисних организама. У органској производњи воћа препоручују се следеће мере ради унапређења биодиверзитета:

- на ивицама воћњака се остављају живице и жбуње као склониште и место размножавања за многе врсте,

- међуредни простори у воћњаку прекривени су самониклим или гајеним травним прекривачем и косе се по потреби;

- редови се не одржавају у чистом стању у току читаве године;

- траке самониклог биља или екоивичњаци налазе се свуда на ивицама парцела;


- непроизводне парцеле се не мулчирају, него се косе као култивисане или екстензивне ливаде;

- самоникло растиње расте на деловима који се не користе за производњу воћа;

- живе ограде од различитих биљних врста храна су и склониште животињама;

- појединачна стабла и стари екстензивни воћњаци се задржавају и култивишу;

- подстиче се насељавање појединих предаторских животињских врста;

- стазе од самониклог и гајеног биља формирају се на парцели на којој се планира садња.

- прављење склоништа за ласице, јежеве, ровчице, разне змије и друге корисне животиње, исто тако и гомиле камења и слична места за скривање,

- постављање седалице за птице грабљивице (мишар, соко, сова и др) изнад круне воћака,


- постављање кућица за птице сенице у круни воћака,

- посуде са сламом треба вешати у круни воћака као склониште за ухолажу.



У борби против економски најзначајнијих болести: проузроковача чађаве пегавости листа и краставости плодова јабуке (Вентуриа инаекуалис), пепелнице (Подоспхаера леуцотрицха) и бактериозне пламењаче (Ервиниа амиловора) у органској производњи се користе препарати на бази бакра, сумпора и калцијум полисулфида. У последњих неколико година у сузбијању В. инаекуалис користи се и калијум бикарбонат. Ове активне материје, изузев калијум-бикарбоната, делују превентивно и немају куративни ефекат. Зато је веома значајно у органској производњи постојање доброг система за прогнозу болести.


Биолошке методе заштите имају много већу примену у оквиру борбе против економски најзначајнијих штеточина јабуке. Тако, на пример, веома је значајно очување популације осица (Апхелинус мали) и ухолажа (Форрфицула аурицулариа) ради контроле крваве ваши. Даље, у органској производњи стоји на располагању препарат на бази Типхлодромус пири, природних предатора црвеног паука који има значајну улогу у регулисању бројности ове штеточине. У циљу спречавања заштите јабуке, поред биолошких метода у органској производњи јабуке примене су нашле и друге методе као што су биотехнолошке (употреба феромона), физичке (постављање мрежа) и као последње решење хемијске методе (употреба биопестицида).



Марко Дорић, дипл. инж. мастер
Пољопривредни факултет, Нови Сад