У циљу интензивирања производње кајсије морају се користити кржљавије вегетативне подлоге. Захваљујући Покрајинском секретаријату за пољопривреду, водопривреду и шумарство обезбеђена су средства за подизање једног огледног засада у густом склопу 4x2 m и додатна средства за набавку вегетативних подлога за интензивирање производње кајсиjе. До сада су се најчешће користиле генеративне подлоге, и то углавном сејанци џанарике (Prunus cerasifera L.). Међутим, она није најбоље решење зе кајсију јер су воћке калемљене на њој бујне, у јесен касније завршавају вегетацију, а у пролеће раније почиње кретање сокова и зато она врло често страда од мразева. Осим тога, кајсија на џанарици доста страда од апоплексиjе.



Ови недостаци се у последње време веома успешно отклањају посредницима, тј. неким сортама шљива као што су: пожегача, стенлеј, чачанска лепотица, крупна зелена ренклода, црни трн и др. Истраживања Ђурића и Кесеровића (1994) су показала да различите сорте дају различите резултате на појединим посредницима. Прво се на џанарици при земљи калеме наведене сорте шљива, а онда се на 100 -120 cm од земље калеме сорте кајсије. Ово је сада у неким расадницима најчешћи начин производње садница кајсије, познат као калемљење на високо или у круни.









Према досадашњим истраживањима, као најбоља генеративна подлога за кајсију показала се белошљива, посебно за песковита земљишта. За производњу сејанаца је најбоље користити семе са типова белошљиве који имају крупне плодове, код којих се месо лако одваја од коштице и који сазревају крајем јула. Кајсија калемљена на овој подлози далеко мање страда од апоплексије, обилније рађа, а плодови су крупнији и квалитетнији него на осталим подлогама. Посебно су добри за топлије крајеве и сувља земљишта. У последње време чине се покушаји да се црни трн искористи као посредник за производњу садница кајсије за густе засаде. Од вегетативних подлога за калемљење кајсије долазе у обзир изданци белошљиве и новија серија вегетативних подлога мираболана 29 Ц, мираболана Б, тетра, пикси, иштара, Мр.С 2/5, пента, рубира и др.


До скора су у Србији биле водеће сорте Мађарска најбоља и Кечкеметска ружа. Убудуће предлажемо следеће сорте различитог времена сазревања, од најранијих до најкаснијих које су се добро показале у производњи: Аурора, селекција ДМ-и, Цегледи бибор, Новосадска родна, НС-4, НС-6, Новосадска касноцветна, Роксана и Хиндукуш.



Проф. др Зоран Кесеровић




Текст преузет са http://poljoprivreda.info/