Врсте и форме из рода Cornus sp. су често размножаване у нашим расадницима. Дрво дреновина је јако тврдо, тешко и жилаво, те се употребљава у различите сврхе. Дрењине су цењене за људску исхрану, било да се конзумирају сирове или се од њих прерађују различити специјалитети као: воћни сок, компот, слатко, ликер, а најчешће пекмез. Према расположеним подацима у нашим расадницима најчешће се производе саднице Cornus mas L., Cornus alba L., Cornus sanguinea L.


Широко узевши, дрен је источна субмедитеранска врста. Област углавном захвата Балканско и Апенинско полуострво, добар део Средње Европе, Малу Азију, Крим и Кавказ. Код нас је дрен један од честих жбунастих врста у региону листопадних храстових шума. У висину се пење до око 1.300 m. У Субмедитерану у термофилним шумама грабића (arpinetum orientalis croaticum Horv.), црног граба (Ostryeto- Seslerietum autumnalis Horv.), а дубље у копненим крајевима у шумама медунца и црног граба (Ljuerco- Osryetum carpinifoliae Horv.), сладуна и цера (Ljuercetum farnetto cerris Rud.) и многим другим. Успева на стаништима која су довољно топла и сува, а нису изложена касним мразевима (рано цветање!). Доста добро подноси сушу.


Жбун или мање дрво, постиже висину до 8m, дебљину до скоро пола метра и старост преко 1 века, растући врло споро. Корен је развијен и продире дубоко у подлогу. Плод је коштуњава бобица, дужине 14-16 mm. Испод тамноцрвеног меснатог дела налази се тврда коштица, дужине 11-16 mm, а ширине 4-7 mm. Плодови сазревају у августу-септембру и треба их сакупљати када чим почну да добијају црвену боју. Од 100 kg сировине може се добити 15-30 kg сетвеног материјала. У једном килограму има око 4.500 зрна, маса 1.000 зрна је око 220 g.


Користи се свеж и осушен плод (Corni fructus), ређе кора (Corni cortex) и лист (Corni folium). Бере се зрео плод (дрењине) и по потреби суши на сунцу или у сушници да би сачувао природну боју. Кора се гули у јесен или у рано пролеће са стабла или дебљих грана. Лист се бере преко лета.



У јестивом делу дрењина има шећера (до 9%), органских киселина, претежно јабучне (до 3%), протеина, танина, боја, витамина C и др. У семеном језгру има преко 30% масног уља. У кори и листу има танина. Употребљава се као адстригенс, антидијароик и народни лек.

"Плод се може јести, наше видарице га дају као лек против пролива, у нас се где што прави од њега слатко, семенке испржене могу послужити као сурогат од кафе"(Панчић Ј. 1873).

"Зрео плод од дрена је кисео, а недозрео јако скупља уста. У овом последњем стању употребљује се скуван или справљен као слатко, против пролива, одлива крви, уместо других лекова што стежу" (Петровић С. 1883).

Гостушки Р. (1997) пише да је дрен добро познато средство, да се употребљава слатко или компот од дрењина код поремећаја црева, а кора од дрена против грознице-маларије.

"Дрењине се код нас каткада прерађују у ракију, а у Француској и Италији некада су из овог воћа правили вино. Највише се дрењина једе у Русији"...(Грлић Љ. 1980).

Зреле дрењине кад почну саме да опадају или убране после мраза још су боље за јело, јер су слађе и мање опоре.


У Русији се од зрелих дрењина, у домаћинствима по селима, справља десетак разних производа који се користе као храна и лек преко зиме. Плодови, посути шећером могу се чувати свежи по неколико месеци, на прохладном месту, затим као замрзнуте или осушене, на чардацима.. Дрењине се користе као зачин уз нека кавказка јела. Стари грци су их припремали као маслинке.

У народној медицини у Русији, свеже и осушене дрењине употребљавају се код малокрвних особа, код кожних обољења, код назеба и др. чај од лишћа дрена користи се и као халагогно и диуретично средство. За лечење грознице употребљава се и цвет од дрена.



Генеративно размножавање

Основна карактеристика производње садница генеративним путем је споро и неуједначено (последица дормантности ембриона и тврде, непропустљиве семењаче). Сема сазрева у августу. Плодове треба сакупљати у августу- септембру, чим почну да добијају црвену боју. Фактор екстракције је 15%. У једном килограму има око 4.500 зрна семена, апсолутна тежина је око 220 g. Клијавост семена је 50-80%. Сеје се одмах по сакупљању, око 15 g семена /m2, на дубину од око 3-4 cm. Најчешће у току целе следеће године семе прележи. Зато је боље да се стратификује најмање годину дана, па да се посeје наредне јесени. Да би сетва била успешна, препоручује се и стратификовање у трајању од 18-24 месеца. Саднице остају у сејалишту 2 године, после чега се пресађују у школу, где се гаје још 2-3 године.



Вегетативно размниожавање

Вегетативно размниожавање има већу употребу у расадничкој производљи. Помоћу зeлених резница могу се успешно размножавати све шаренолисне форме (Cornus alba "Spaethii", Cornus mas "Aurea", Cornus mas "Elegantissima"). Под стаклом биљке остају 2 године. У школи се спорије развијају од основних врста.

Зрелим резницама могу се размножавати форме Cornus alba. Резнице су од једногодишњег дрвета. Морају се посадити одмах по одсецању, јер и кратко чување доводи до губитка.

Полегање је уобичајен начин размножавања за Cornus alba "Sibirica", али је успешно и за многе шаренолисне форме. Добар успех се постиже код размножавања Cornus stalonifera "Flaviramea" загртањем матичног жбуња.

Калемљење се примењује обично при размножавању форми Cornus alba и Cornus mas. Калеми се на основну врсту (2-годишње саднице или ожиљене резнице), мада стручњаци препоручују за подлогу саднице Cornus amonum. Од начина калемљења примењује се окулирање у коренов врат или круну (август-септембар) на отвореном или копулирање (бочним зарезом, седластим и обичним спајањем) у коренов врат или круну, крајем зиме у стакленику.