У току формирања круне, крушка почиње да формира цветне пупољке, чак неке сорте, друге године по садњи на сталном месту. Велико оптерећење родом, у овом периоду се не препоручује, јер би то умањило општу виталност воћкице и немогућност да се формира жељени облик круне. Дозвољава се пораст једном броју мање развијених летораста, да се на њима формирају цветни пупољци и да донесу род. При томе, ваља се држати принципа: продужени леторасти се не прекраћују, прекраћивати се могу гранчице са цветним пупољцима. Гранцице, које немају цветне пупољке (једногодишње) се не прекраћују. На таквим гранцицама, кад се прекрате, у зависности колико је прекраћено, развија се више летораста и уместо једног или два летораста формира се метласт изглед, тиме се погоршавају услови за фотосинтетске активности.


За правилно извођење резидбе неопходно је да се разликују цветни од лисних пупољака, старост родних гранчица као и старост родног дрвета. Родне гранчице су старе свега једну годину, а родно дрво је вишегодишње.Трансформација лисног у цветни пупољак траје годину дана, да би се већ наредне године из цветног пупољка развио плод. Процес трансформације од лисног пупољка до плода траје две године. На прошлогодишњој гранчици из лисног пупољка, при оптималним условима формирају се цветни пупољци. То је родно дрво старо на крају вегетације две године, са родним гранчицама старим једну годину. Ово родно дрво је врло продуктивно, јер је на њему велики број родних гранчица са још већим бројем цветних пупољака, односно цветова.














Резидба за род крушке се изводи слично на свим облицима круне. Јачина резидбе зависи од старости стабла крушке. По правилу младе воћке су и веће бујности, па се таква стабла мање орезује него слабо бујна и закржљала. То значи да се треба придржавати принципа: дуга (слабија) резидба на бујним стаблима убрзава и повећава родност, а кратка (јача) резидба повећава бујност и успорава родност. Дуге гранцице с терминалним цветним пупољком се не орезују, само се проређује.


Сложено родно дрво обавезно подмладити, при чему се преводе на неку гранчицу. Такав се поступак спроводи у циљу обнове родног дрвета. Најпродуктивније је родно дрво старо две и три године. Поред тога је и незаобилазан принцип: на стаблу са мало цветних пупољака, оставља се резидбом, више родних гранчица са цветним пупољцима и обратно - више цветних пупољака - треба обавити проређивање и скраћивање родних гранчица и родног дрвета. На стаблима са много старог родног дрвета резидба се изводи њиховим проређивањем, било сасвим, са делом гране или делимично, скраћивањем тог рачвастог родног дрвета. Води се рачуна да се из остављеног дела добије нови летораст који треба да постане родна гранчица. Са старошћу се продуктивност родне гране смањује. Зато резидбом треба сваке године заменити око 10-30% родног дрвета, чиме се сувишне гране одбацују и тиме стварају повољни услови за заметање и развој плода, као и избијање новог родног дрвета.


Скелетне гране не треба прекраћивати већ их преводити на спољну гранчицу. Све суве и јако повређене гране и гранчице, као и водопије и гране које расту у унутрашњости круне, као и оне које се преклапају треба одсећи до основе. Уколико у круни постоји нека празнина ту треба оставити једну водопију, али под условом да се повије, да не расте бујно. Родне гране старе 4-5 година, које су се услед рађања исцрпле треба одсећи до основе.