Састоји се у повијању једногодишњих летораста матичне воћке и њиховом делимичном затрпавању у земљу. При томе, вршни поклопци се не затварају. Ово се врши обично у малим каналима тј. леторасти се савијају и полажу у мале канале и прекривају плодном земљом, с тим што се вршни пупољци летораста не покривају.


Постоје две врсте положеница, и то: обична и кинеска. Обичне се добијају кад се летораст повије у ископани јарак дубине 15-20 сантиметара и причврсти за земљу, а врх се исправи изнад земље. Из дела летораста који је ван земље, развија се надземни део младице, а из дела који се налази под земљом, развија се корен. Код обичне положенице, из сваког повијеног летораста добија се по једна младица.


Кинеска се разликује од обичне по томе што се летораст повије хоризонтално на земљу и прекрије ситном земљом, али се врх летораста не покрива. На крају вегетације, из свих коленаца где се налазе пупољци, развиће се по једна младица која се на јесен одреже с делом положеног летораста. На тај начин, кинеска положеница даје неколико нових младица.


Може се примењивати код смокви, огрозда, купине, дуње, неких врста шљива и код подлога јабуке. Врло је скуп начин размножавања, па се слабо примењује.



Евица Радоњић савеодавац