Нередовна родност кајсије најчешће се јавља због превелике осетљивости репродуктивних органа према зимским и пролећним мразевима, затим услед обилног плодоношења у повољним годинама, где долази до великог исцрпљивања стабала, што доводи до алтернативног рађања и сушења - изумирање стабала.


Све је то утицало да се кајсији не поклања одговарајућа пажња у примени неопходних агротехничких мера укључујући и резидбу, што је погрешно. Утврђено је да се правилном резидбом уз примену агротехнике (исхрана, заштита и наводњавање) може знатно утицати на редовну и повећану родност и рентабилност и дуговечност гајења кајсије. За разлику од осталих воћних врста код којих се резиба изводи у периоду мировања и у току вегетације (зелена резидба), код кајсије резидбу треба обавити у периоду вегетације (од кретања пупољака у пролеће па све до половине августа). Ране које се стварају резидбом у периоду вегетације лакше зарастају и мање су подложне нападима патогена.


Кајсија се најбоље развија и плодоноси ако се резидба изводи у три временска рока:

- у рано пролеће (пролећна резидба)
- рана летња резидба
- летња резидба



Пролећна резидба изводи се у периоду кретања вегетације па до почетка цветања. Овом резидбом проређују се младе и полускелетне гране које се укрштају и загушују круну, затим поломљене и гране које сметају при обради. Количина одстрањених грана не сме бити већа од 15-20%. Оваквом резидбом активирају се спавајући пупољци, из којих се развија велики број мешовитих грана или водопија, које се крачењем у мају-јуну преводе у превремене гране. Дакле, циљ ове резидбе јесте подмлађивање родних површина односно, постепено обнављање родних елемената старих стабала у роду, спречавање огољавања грана чиме се постиже већа и стабилнија родност. Веће пресеке треба дезинфиковати и премазати калем воском или фитобалзамом (камбисан).


Рана летња резидба изводи се од 20 маја до 15 јуна, што зависи од времена кретања вегетације, климатских прилика, услова гајења, сорте и подлоге. Овом резидбом прекраћују се бујни младари за 1/3 или 1/2. На прекраћеним младарима са стране избије 3-5 мешовитих превремених грана дужине 25-40 cm обилно гарнираним цветним пупољцима. Овом летњом резидбом добија се већи број цветних пупољака у круни, већа отпорност на ниске температуре у току зиме и одлагање фенофазе цветања за 3-7 дана. На стаблима где је урађена оваква резидба интервал цветања је дужи, тако да се ризик од измрзавања свих цветова смањује.



Младари који се не скраћују развијају се у дужину и на њима се формирају знатно мањи број цветних пупољака и углавном при врху као мешовите родне гранчице. Уколико се рана летња резидба обави касно не даје жељени резултат.


Летња резидба изводи се после бербе од половине јула па до половине августа. Овом резидбом уклањају се осушене и поломљене гране које загушују круну чиме се повећава осветљеност, смањује транспирациона површина и знатно повећава физиолошка активност осталих грана и листова у круни. Уколико се добро изведе летња резидба смањиће се обим пролећне резидбе следеће године. Ране створене овом резидбом до краја вегетације зарашћују јер је камбијална активност у том периоду (јул-август) интензивна, па је могућност заразе болестима знатно смењена. Пожељно је да се после завршене резидбе обави једно заштитно прскање фунгицидима (Мелпрекс С-65 или Бенлејт С-50).


Комбинацијом ових резидби код воћака у роду, образују се све врсте родних грана са великим бројем цветних пупољака, а тиме и родна површина круне, цветни пупољци су отпорнији према ниским температурама, фенофаза цветања се продужава, а све то значајно утице на повећану родност и бољи квалитет плодова кајсије.




Живомир Николић дипл.инг.