Zdrava Srbija Instagram

Формирање облика крошње ваза и пирамида


Воћарство, 01.05.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Занима вас како да почнете са тек посађеним садницама? Где прекратити, које пупољке оставити, како формирати крошњу? Ево детаљног прилога вама у помоћ, прочитајте упутство и погледајте видео снимак у наставку да стекнете јаснију слику.



Котласта круна - ваза


Главна карактеристика ове круне је што нема вођице и састоји се најчешће од три скелетне гране које се равномерно развијају, међусобно су на једнаком растојању, заклапају угао од 120 степени. Овај тип круне је добро осветљен, па су плодови бољег квалитета а опасност од проузроковача болести и штеточина је сведена на мању меру. Недостатак ове круне је што је слаба веза скелетних грана са стаблом, те долази до њиховог одламања. Постоје два облика котласте круне, обична и побољшана.


За формирање котласте круне користе се једногодишње саднице са нормално развијеним пупољцима. После сађења, у пролеће, саднице се прекрате на 60-90 cm од земље, што зависи од воћне врсте и бујности, као и од механизације која ће се користити за обраду земљишта у реду и мехнизације за бербу (тресачи за вишње). У току вегетације испод прекраћеног места развиће се младари од којих се одаберу три који међусобно затварају угао од по 120 степени и који су међусобно размакнути 10-15 cm по висини на деблу с тим да највишљи буде 5-10 cm испод места где је садница прекраћена, а најнижи 40-60 cm изнад земље. Да би се добили младари из жељених пупољака и да би боље напредовали, препоручује се полупрстеновање (ровашење) изнад пупољака. Младаре који се појаве изнад раније одабраног највишег пупољка треба закинути на неколико листова, тако да се изнад одабраног младара формира патрљак како не би дошло до образовања оштрих углова.


Када остављени младари буду достигли дужину од 30 cm а сви остали буду уклоњени или повијени, ове младаре разводимо под углом 45-50 степени привезивањем за кочиће или наслон.



Ако се воћке добро развијају, већ крајем јуна биће дугачки 80-100 cm. Тада се приступа зеленој резидби ради формирања прве серије секундарних грана, користећи превремене младаре. Прекраћивање се врши на око 50 cm дужине највишег младара, тако да све гране буду на једној висини (замислите келнера који носи послужавник са три прста, сва 3 прста су различите дужине али завршавају на истој висини, на дну послужавника, тако треба да изгледа кад би ставили велики послужавник на 3 гране које сте оставили и прекратили).


Испод прекраћеног места израшће превремени младари и када они достигну дужину од 10-15 cm, одаберу се по два на свакој основној грани и то један за продужницу основне гране а други за прву серију секундарних грана. Младари за секундарне гране треба да се развијају са стране и у поље али тако да сви расту у истом правцу тј полулево или полудесно.


Ово прекраћивање се у првој години развоја ради код брескве и јабуке а код других воћних врста само ако су довољно напредовале и не превише касно у години, најкасније средина јуна да би стигле да се разгранају и гране порасту довољно да се спреме за зиму.




Пирамидална круна


Постоје два облика пирамидалне круне: обична и побољшана. Побољшана пирамидална круна је такав облик круне код које се на централној продужници (вођици) налази 4-6 основних постраних грана распоређених на растојању од 30-40 cm по висини. Вођица се ореже на највишу пострану грану. Према томе побољшана пирамидална круна је у ствари комбинација пирамидалне круне и вазе. Одстрањивањем вођице горњи део круне је отворен, што је значајно за њено боље осветљавање, лакшу резидбу, заштиту и бербу.


Пирамидални узгојни облик се сматра најстаријим обликом круне, који је само делимично измењен и усмерен природни развој воћке.


Прва година:

Овај облик круне формира се на тај начин што се у пролеће, пре кретања вегетације, саднице скрате на 60-70 cm изнад земље. У току вегетације из остављених пупољака ће се развити већи број младара, који слободно расту све до краја јуна. Тада се одабере 5 младара за образовање рамених грана, а остале треба савити али не и одрезати јер се тако обезбеђује већа лилсна површина која ће стварати више органске хране. Растојање између младара који формирају круну треба да буде 15-30 cm и њих у првој години не дирамо, сем у случају слабе или превелике бујности, када се давањем одређеног угла регулише њихов пораст. Вршни младар ће служити као вођица.


Друга година:

Идуће године, ако се воћка нормално развијала, треба вођицу скратити на 1 до 1.3 метара изнад последње вршне гране. Ако је воћка слабије бујности, онда се вођица скрати јаче, да буде краћа од летораста остављених за рамене гране, а тек наредне године ће се скратити на 1 метар изнад највише рамене гране. Леторасте који формирају скелетне гране не орезујемо него их усправљамо или повијамо, што зависи од њихове бујности. Такође не треба орезивати ни леторасте које смо прве године савили. На вођици ће у току друге године избити нови ластари од којих у току јуна изаберемо један до два за нове гране и оставимо да слободно расту , а остали се као и прве године савијају. На примарним раменим гранама могу се у току вегетације појавити младари и њих не треба дирати све до јуна, када се најбољи оставе за будуће гране другог реда (секундарне).



Трећа година:

У пролеће треће године вођицу треба скратити на 1 метар изнад последње рамене гране, а остале рамене гране доводе се у равнотежу тако што се бујне гране разводе косо да са вођицом затварају угао од 45-50% а слабије се усправљају да би ојачале и у порасту достигле бујније гране.


Нове рамене гране, које се остављају на вођици изнад основних рамених грана првог спрата, треба да расту у међупростору грана првог спрата, тако да не засењују доње гране. Обично се остављају 3-4 такве гране и то прва на 1 метар од последње гране првог спрата, друга на 80 cm од претходне, трећа на 60 cm друге и четврта на 50 cm од треће. Секундарне гране (гране другог реда) треба да се развијају у поље, бочно и наизменично тако да добро попуњавају међупросторе, а да једна другу не засењују. Прва секундарна грана би требало да се развија на 20-30 cm од основне рамене гране, а друга и трећа секундарна грана треба да су на међусобном растојању од 40-60 cm.







У овом тексту кориштени су детаљи из книге Миладинa Шошкићa "Резидба воћака"



Текст преузет са https://www.vocarskisavetnik.com/


Bookmark and Share

Mala Pijaca