Марела може да постане много важнија воћна врста него што је то сада, јер је природно толерантна према Monliji laxa, те је погодна за органску производњу, без прскања пестицидима. И црвљивост плодова је безначајна или неприметна. Марела има изванредан укус. Слађа је од вишње а киселија од трешње. Узмите чај од нане и засладите га медом. То вам је трешња. У другу шољу сипајте исти чај, додајте мало шећера и нацедите лимун. То вам је вишња. Сада узмите ону шољу чаја заслађену медом и нацедите у њу лимун. То вам је марела.


Плодови постепено сазревају од половине маја па надаље, тако да се са истог стабла могу брати 15 – 20 дана. Наравно да су на крају слађи и тамнији него на почетку бербе, тако да могу да послуже и као бојадисери. Ако би се калемила на слабо бујне подлоге као што су Гизела 5 или 6, марела би се брала са земље, као и облачинска вишња. Ако расте на сопственом корену, накалемљена на дивљу трешњу или магриву, марела је бујна и берба се обавља са мердевина.


Неке сорте су аутостерилне или слабо самооплодне, те им је потребан опрашивач, трешња или вишња, али боље трешња јер је отпорнија на монилију. Наравно да то треба да буде диплоидна трешња. Неке сорте су самооплодне. Ово је важно знати, јер често људи избегавају да гаје марелу због тога што им "слабо рађа", не питајући се због чега је то тако. Можда би било добро у круну мареле укалемити грану трешње и тако је продавати, како би се обезбедило добро опрашивање и родност. Многи људи у дворишту имају мало места, рецимо да посаде марелу, али нема где опрашивача.



Због лаке производње, без хемије, мислимо да ће марела у будућности постати плантажно воће, као што је то сада вишња. Ако није калемљена, размножава се из изданака, као и вишња. Међуредном обрадом повређују се жиле, а таква оштећења изазивају појаву изданака.


За марелу се са сигурношћу може рећи: да не постоји, требало би је измислити! Марела је воћка будућности. За свежу потрошњу, сокове, џемове, замрзавање, сушење, са коштицом или без ње…