Ribes nidigrolaria, Ribes x culverwellii, Ribes nigrum x uva-crispa


Црна рибизла по садржају витамина и микро односно, макро елемената, је у сваком погледу испред боровнице и бруснице. Међутим, због своје мане, да је јако осетљива биљка која захтева прскање разним фунгицидима и инсектицидима, занемарена је њена производња као и употреба у исхрани. Стварањем хибрида црне рибизле и дивљег америчког огрозда, решен је проблем коришћења заштитиних средстава и створен је нови хибрид назван Јошта.


Име је добио од првих слогова назива за црну рибизлу и огрозд на немачком. Све је почело 1922. године, на Max Planck универзитету у Келну, када је Лоренц успео да добије овај хибрид који је био заборављен због рата до 1953. године. Тада је др Бауер на истом универзитету добио коначну верзију овог хибрида са решењем опрашивања дуплирањем хромозома.




Нови хибрид је наследио све добре особине црне рибизле и огрозда. То је изванредни састав витамина и минерала као и отпорност на болести, што значи да је прскање непотребно, па ако се још уз то не употребљава вештачко ђубриво , већ стајњак, добијамо биопроизвод по саставу без премца међу воћем на нашем поднебљу.


Јошта листа и цвета рано, рађа обилно, а плод је гроздаст, са по 5-10 бобица. Округласто-овалне бобице тешке су око 3 грама, а боја им је од тамноцрвене до црне. Укус јоште је киселкаст и освежавајући, може се јести у свежем стању, а њеном прерадом добијају се укусни сокови, компоти, слатка, джемови и мармеладе. Богата је дијететским влакнима и витамином C, ког има неколико пута више него у лимуну или мандарини. Плодови могу да се сачувају замрзавањем и сушењем. Нажалост, у нашим крајевима ове биљне културе готово да нема, али се саднице јоште могу наћи у боље опремљеним расадницима.




Може се гајити на различитим теренима, јер је отпорна на болести и ниске температуре. Први плодови појављују се у трећој години. За садњу се користе ожиљене резнице. Сади се у јесен и у рано пролеће са размаком између редова 3m, а у редовима 0,7 – 1m (по хектару 3333 – 5600 садница). На окућницама можемо рачунати 1 – 1,2 m2 површине по грму.

Цвета у првој половини априла. Опрашивање је тзв. самоопрашивање 62%. Број зрна у грозду је просечно 3,7. Бобице су просечног пречника 14,6mm и тежине 2,41g. Принос по грму у првих 4 година је просечно 3,6kg. Берба је у првој половини јула.



Драгољуб Глишић, инг.пољ