Одржавање и орезивање трешње је врло важно, премда се често сматра непотребним. Оно се обавља у време вегетације, што је код младих воћака најбоље за постизање пожељног узгојног облика, а код старијих се тиме потстиче бочно гранање и боље осветљење крошње. Резидба у време вегетације најбоља је за све коштичаве воћне врсте, као што су кајсија, бресква, шљива, вишња… Таква резидба омогућава потпуно зарашћивање рана и спречава цурење смоле.


Резање након бербе плодова подразумева најпре уклањање осушених, оштећених и болесних грана. Затим се уклањају младице које расту унутар крошње како би се осигурала боља осветљеност крошње. Преостале младице у крошњи треба пинцирати, односно одрезати на 20 – 30 cm дужине, односно 5 – 6 листова. На тај начин осигуравамо добијање плодова најбољег квалитета, а на младици испод пинцираног места обликују се генеративни пупови и 1 до 2 вегетативна пупа.


Како би трешња добро рађала, треба је и ђубрити, чиме се постиже равнотежа између вегетативног раста и плодности. Оптимална pH вредност земљишта за узгој трешње креће се од 5,5 до 7,5. За правилан раст и плодност важно је и уклањати коров и наводњавати у време суше, што олакшава раст корена који најбоље усваја елементе из земљишта на температури између 7 и 21 °С, а на температури изнад 32 °С активност корена је минимална. Такође и избор подлоге значајно утиче на стање трешње.



У зависности од старости трешње различите су и потребе за ђубрењем. Млада стабла имају веће потребе за азотом и фосфором, али не треба занемарити ни магнезијум и калцијум који имају велик утицај на плодност и квалитет плода.


Органска ђубрива у тло је пожељно уносити сваке четврте године и то у јесен. Од органских ђубрива најчешће се користи стајњак.