Наши је нова воћна врста, пореклом из Азије. Њени су плодови слични јабукама, боја је смеђкаста до златножута са изузетком јапанске врте нашија, која је жутозелена. На плоду се налазе тамне тачкице, а месо је сочно, хрскаво и ароматично. Наши врло повољно делује на људски организам, јер поспешује излучивање воде и смањује количину отровних материја у телу те што је посебно занимљиво, ублажава дејство алкохола.


У Кини су познате као "Ли" или "Ча-ли" сорте, а западна литература их заједничким именом назива "Наши". У Европи се занимање за те крушке појавило тек у последњих двадесетак година јер имају врло необичан, за већину наших потрошача непоновљив укус. Наши крушке су друкчијег облика од европских сората, тако да се усталило погрешно мишљење да су настале укрштањем јабуке и крушке. У стварању Наши крушака, коришћене су аутохтоне врсте и подврсте рода Pirus. Најбоље сорте су настале од Pirus serotina (Pirus pvrifolia) и Pirus Bretschneider - обе аутохтоне кинеске, те један део од Pirus callervana. Највећи део се калеми на семењак наведених аутохтоних сората, а директан узгој на дуњи није могућ због незадовољавајуће компатибилности.

Још неке значајније сорте крушака Наши су:
- Цу-ли (Хрскава крушка),
- Ксуе-хуа-ли (Крушка снежни цвет),
- Шинко (Свежи ужитак), Чојуро (Дуги живот), итд



Наши крушкама погодују крајеви са довољно топлим летима, правилним распоредом падавина током целе године и нешто вишом релативном влажношћу ваздуха (подручје медитерана). По питању тла нису посебно захтевне и одговарају им једнаки типови тла као и европским крушкама. Имају углавном бујнија стабла од европских сората са доминацијом вршног (апикалног) дела те доста бујним гранама и дугим избојима. Већина сората род доноси на двогодишњем дрвету, но има и оних које роде на једногодишњем односно трогодишњем дрвету. Сорте које роде на старијем дрвету захтевају јачи рез од оних које роде на једногодишњем.


Цветају доста рано (посебно кинеске сорте), зато им пролећни мразеви могу нанети велику штету. Све сорте су родне до врло родне јер се замеће велик број плодова, а јунског опадања плодова готово да и нема. Зато је нужно проређивање плодића два пута годишње: први пута у цветању, а други 6-8 недеља након цветања.


















Кожица Наши крушака је врло осетљива и лако се оштећује, стога доста тешко подноси транспорт. Зависно о врсти хладњаче, плодови се могу чувати 2-6 месеци. Код узгоја стабла потребно је изданке савијати, јер имају врло окомит раст. Плодови се могу брати и користити директно са стабла, што је одлика пролећних сорти, које су нешто мање постојане од јесењих, примеренијих за зимско складиштење. Плодови јесењих сорти складиште се на хладним и тамним местима (подрум) и у хладњачама. Плодови нашија најукуснији су када су охлађени.





Текст преузет са https://www.agroklub.com/