Уколико временске прилике дозволе, температуре ваздуха изнад 0 степени, као и време без или са мало снега, могуће је током наредног периода урадити добар део послова у воћним засадима. На тај начин произвођачи растерећују себе дела послова у највећем шпицу радова током пролећа, а благовременим радовима утичу на повећање приноса и квалитета плодова у текућој години. Током наредног периода могу се радити следећи послови у воћњацима:
- резидба,
- ђубрење земљишта,
- прскање крошње кречним млеком,
- обрада земљишта.



Резидба воћа

Резидба воћа обавља се до почетка вегетације. Опасности од измрзавања гранчица и пупољака нема при раној резидби јабучастог воћа, чак је и за препоруку да се резидба у засадима где има присутне ервиније /бактеријско обољење које изазива сушење лишћа гранчица и грана, а које се распознаје по присутном сасушеном листу на леторастима током целе зиме/ обави на температурама испод нуле. Разлог је што бактерија на ниским температурама није активна и што при резидби не треба радити дезинфекцију нити маказа нити пресека.

Резидбу оболелог летораста или гране обавити на 20-30 цм испод сасушеног дела, најбоље на неку здраву бочну гранчицу. Обавеза је да се такве орезане гране сакупе и одмах униште паљењем – ватром.

Уколико су млада воћна стабла, тек у формирању облика, поготову ако се ради о ниско стаблашицама у густој садњи, а да засад није ограђен плетеном жицом ради заштите од зеца, препорука је да се резидба одложи до пред сам почетак вегетације. Разлог је у могућности оштећења гранчица и пупољака на нижим гранчицама, које може да буде нарочито велико при високом снегу, где и при евентуалним оштећењима од зеца имамо већу могућност избора грана за резидбу.

Основни принципи резидбе се разликују код формирања облика, пре ступања у род, резидба у пуном роду и на крају код подмлађивања воћака, а дати су у прилогу. Током формирања узгојног облика основно правило је да се резидба и одстрањивање прираста сведе на минимум, а да се повијањем грана довођењем под угао од 45 па и до 90 степени, код неких узгојних облика и до 120 степени.



Ово има за цилј да се воћка што пре уведе у род, а све у циљу што рентабилније производње. Повијање летораста је најлакше у време пораста л0-15 цм, док још основа није почела са одрвењавањем, што се врло ефектно чини чачкалицама. Уколико се то не уради у том времену наредне године морају се користити или штипаљке или разни тегови за довођење летораста у жељени положај.

Летораст који је у приближно хоризонталном положају код коштичавог воћа даје род у наредној години, а код јабучастог најчешће формира наредне године родне гранчице и родне пупољке. Прирасти који су нам сувишни за формирање облика, уклањају у целости, никако се не прекраћују. Њиховим прекраћивањем само се потенцирају још бујнији леторасти из остављених пупољака на једногодишњем леторасту.

Формирање узгојног облика најчешће траје 4 године. Постоји велики број узгојних облика у воћарству код нас. Најчешће се срећу у пракси: ваза, пирамида, побољшана пирамида, вретенасти жбун и витко вретено. Резидба у роду је специфична како за поједине воћне врсте тако и сорте у оквиру врста и за узгојне облике. Углавном се резидба у роду своди на одржавање узгојног облика, на усклађивање раста и родности, чиме се обезбеђује дужи животни век воћке, редовније рађање и рентабилна производња кроз висок и принос и квалитет плодова.

Родне гранчице код јабучастог воћа су: родни колачи, наборите родне гранчице, прстасте родне гранчице, вите родне гранчице и дуге родне гранчице. Родне гранчице коштичавог воћа су: мешовите, мајске китице на двогодишнјој грани, превремене и вите. Постоји разлика између сората по заступљености појединих типова родних гранчица како код јабучастог тако и код коштичавог воћа, чему се прилагођава и резидба на жељени принос.

Изузев витког вретена код осталих узгојних форми имамо поред водилице и скелетне гране које носе полускелетне а које живе колико и воћно стабло, на којима се јављају обрастајуће и родне грачице које носе род. Код витког вретена једино је водилица животног века колико и стабло, а на њој се формира 25-30 родних чворова који носе род. Овде је принцип резидбе такав да је потребно да сваки родни чвор код јабучастог воћа има по једну једно, дво и трогодишњу гранчицу. Трогодишња гранчица се уклања по берби а замењује је нова једногодишња. На трогодишњим гранчицама резидба се обично врши на патрљ, дужине 3-5 цм, тако да је рез укосо окренут нагоре. Оваква резидба даје појаву летораста са доње стране патрља и њен хоризонталан пораст, те је не треба накнадно повијати.



Вретенасти жбун представља модификовану побољшану пирамидалну крошњу, где се распоред скелетног обрастања донекле коригује у односу на природну тенденцију, ради лакшег проветравања и бољег квалитета плодова. Формира се на подлогама које су слабијег пораста, ниже висине крошње и већим бројем стабала по хектару – густа садња.

Ваза као облик крошње је најзаступљенија код брескве, има је и код шљиве. Одликује се тиме што нема водилице него има 3-4 основне гране правилно распоређене у простору и под углом од око 45 степени. На њима се развијају полускелетне и обрастајуће и родне гранчице. Пирамидална и побољшана пирамидална крошња се разликују по томе што се побољшана пирамидална завршава са скелетном граном која иде бочно под углом 45-60 степени, док је код пирамидалне завршетак даљим вертикалним порастом проводнице.

За гајење је погоднија побољшана пирамидална крошња, из разлога што је нижег пораста, лакша је за све радове око крошње као и за прскање од болести и штеточина. Резидба малине на род у текућој години своди се на исправљање и везивање квалитетних изданака манилом за горњу а затим за доњу жицу. Препоручује се да растојање измедЈу изданака буде 20-25 цм, што значи да на 1 м дужни треба везати 4-5 изданака. При избору изданака за везивање треба користити изданке који су добре кондиције – пораста, да су здрави и да су просторно правилно распоређени. Саветујемо земљорадницима да не журе са везиванјем малине. Разлог је у јачем заражавању малине болестима у претходној години која је била изразито кишна, као и доста јаким мразевима током зимског периода. Због тога је могуће измрзавање пупољака на изданцима, те везивањЈе одложити обавезно до почетка кретања вегетације. На тај начин се могу изабрати најквалитетнији изданци, са највећим бројем живих пупољака који треба да дају родну гранчицу ове године. После везивања вишак изданака се ореже до земље и избаци из малињака и запали. Изнад горнје жице изданци остављени за род се скраћују на 2-3 пупољка, што је најчешће 10-15 цм висине, сакупе се, избаце из малињака и запале.




Ђубрење земљишта

Уколико није обављено ђубрење земљишта у воћњацима током јесени, када је најбоље то чинити, може се то учинити и током зимског периода у погодним условима. Ђубрење је најбоље обавити на основу хемијске анализе земљишта сагласно старости засада и планираном приносу код гајене воћне врсте.

Стајњаком се најчешће обавља ђубрење код ситно јагодичастог воћа, ређе код дрвенастог воћа из разлога све мањих количина стајског ђубрива. Количина стајског ђубрива треба да је 20-30 тона по хектару сваке друге године. Мада је најбоље ђубрење стајњаком током јесени комбиновано са калцификацијом уколико је потребна и са одговарајућим комплексним НПК ђубривима, уз обавезно заораване. Такав начин и време коришћења стајњака и минералних ђубрива је најпогоднији.

Ђубрење дрвенастог воћа несметано може уколико нема снега да се обавља током целе зиме уз заоравање када земља није смрзла, док ђубрење малине преко зиме обзиром да су изданци полегли, може да се обавља само минералним ђубривима, стајњаком тек по везивању изданака због могућности пролаза међуредно. Наравно, најбољи начин је да се то ђубрење код малине обави током јесени, пре одвезивања изданака да полегну по земљи ради безбеднијег презимљавања под снегом.

Количина потребног ђубрива за ђубрење засада воћа је најмања у периоду пре ступања у род. Уколико је при подизању засада довољно пођубрено са фосфором и калијумом, као и стајњаком, онда се следеће 2-3 године треба ђубрити само азотним дЈубривима, и то: - у другој години са 200 гр/стаблу,
- у трећој години са 400 гр и
- у четвртој години са 600 гр/стаблу.

Ширина простора који се ђубри зависи од начина узгоја, везано за снагу корена односно просторну распрострањеност.

Код засада воћа на бујним подлогама са већим редним и међуредним растојањем, ђубрење треба обавити најмање у вертикалној пројекцији крошње, док око самог дебла простор у пречнику од око 1 метра не треба ђубрити, јер се ту налази корење које даје чврстину и везује стабло за земљиште.

Код густе садње воћака треба ђубрити редну траку у ширини 2-3 метра у редном правцу, док се ђубрење малине препоручује у редној траци 1,2-1,5 метара односно докле сежу родне гранчице малине.

Препоручена количина хранива за ђубрење засада у роду, као и однос појединих хранива у НПК ђубриву по појединим воћним врстама, зависно од висине желјеног приноса приказан је у следећој табели.


Т а б е л а

"Оријентационе норме хранива за ђубрње појединих воћних врста"

Наведене количине хранива се односе на земљишта које имају оптималну садржину појединих хранива, као и одговарајућу киселост земљишта и садржај хумуса. За ђубрење током јесени, пре почетка зиме препоручују се минерална ђубрива са садржајем азота до 5%, а што је год већи садржај азота у комбинацији НПК ђубрива примена таквог ђубрива се све више помера ка пролећу. Разлог за то је што биљка веома мало користи азот током зимског периода и што се азот веома лако испира и губи кроз земљиште.

За разлику од азота, фосфор и калијум се везују за земљишне колоиде и годишње се испирају 2-2,5 цм по дубини и у најкишнијим годинама. Због тога се ђубрење фосфором и калијумом може одрадити и на такозвану резерву, јер ће се иста хранива задржати у земљишту.

У сваком случају примена НПК ђубрива у воћњацима и код повећаног садржаја азота треба да се обави крајем јануара и почетком фебруара, макар у засаду био и снежни покривач. Ово је благовремена примена минералних ђубрива, која обезбеђује да минерално ђубриво у приступачном облику буде у зони корена воћака у почетку вегетације у бубрењу пупољака, када се и постиже највећи ефекат искоришћавања употребљеног НПК ђубрива.

За ђубренје воћњака током јесени и зиме најпогодније и најчешће набављане комбинације НПК ђубрива код нас су са следећим односом НПК: 8:5:24, или 8:16:24, или 10:12:26, или 10:30:20, или 10:20:30, или најчешће набављане комбинације 14:14:14, или 15:15:15, или 16:16:16.

Уколико ђубрење НПК ђубривима није одрађено до данас, онда ђубрење треба истима, без обзира на садржај појединих хранива, одрадити што пре. Кашњење са ђубрењем НПК ђубривима има за последицу слабије искоришћавање истих током вегетације, а најчешће га далеко више користе корови уместо гајених воћака.

У зависности од киселости земљишта додаје се азотно ђубриво почетком или током вегетације, а најдаље до краја маја месеца, и то на киселим земљиштима КАН а на благо алкалним се додаје амонијум сулфат, чиме се донекле поправља киселост земљишта.





Прскање крошње кречним млеком

Током јесени препорука је била за кречење дебла у циљу спречавања измрзавања коре са југозападне стране воћака услед појачаној осунчавања и каснијом појавом ниских зимских температура. Међутим, уколико током пролећа прети доста ранија појава цвета од уобичајеног времена, тада је потребно извршити прскање целе крошње кречним млеком.

Сврха прскања је да се крошња обели и да се смањи загревање грана, гранчица и пупољака, чиме ће се одложити кретање вегетације за 7-8 дана.

Прскање обавити када је дневна температура ваздуха изнад 10 степени, по сунчаном времену. Кречно млеко се прави од:
- 5 кг негашеног креча,
- 0,5 кг кухињске соли и
- 0,25 кг сумпора у праху.

Непотребно је било шта друго додавати у кречно млеко. Потребно је добро процедити спремљено кречно млеко да не дође до зачепљивања дизни при прскању. Прскање радити искључиво са прскалицама које имају могућност сталног мешања чорбе, јер се иста лако таложи.



Обрада земљишта

Обраду земљишта је најбоље у воћњацима урадити током јесени, а после обављеног ђубрења стајњаком, НПК ђубривима и уколико је потребна калцификација. Уколико из било којих разлога се то не уради током јесени, онда је препорука да се иста уради што раније у пролеће или крајем зиме.

Сврха оранја је уношење ђубрива на већу дубину, затрпавање лисних и остатака оштећених плодова чиме се смањује потенцијал болести и штеточина за наредну годину, као и бољег акумулирања влаге у земљишту за наредну вегетацију. Ово је нарочито важно за овај период времена који је све топлији и сувљи, а по прогнозама метеоролога ће и потрајати дуже, те ће бити значајан у условима сувог воћарења за обезбеђење што веће количине влаге у земљишту за вегетацију.

Уколико је земљиште у засаду подложно дужем задржавању воде, то може довести до појаве делимичног сушења стабала или чак пропадања целог засада. Разлог је појава гушења корена услед недостатка ваздуха у дужем временском периоду у земљишту, као и далеко већи услови за појаву пламењаче кореновог система.


Обрадом земљишта, бацањем бразде према реду засађених воћака и остављањем канала – разора средином међуреда омогућава се издизање земљишта у зони развоја корена воћке, као и лакше отицање сувишне воде из парцеле.

Ово је посебно важно чинити у засадима малине, где је доста честа појава сушења дела или целог засада у кишнијим годинама, а велика количина воде у земљишту потенцира и развој пламењаче корена малине, веома опасне карантинске болести.

У пракси се показало да је у засадима где је било појаве сушења изданака малине, обрадом на овај начин сушење престало а у делу редова који су били сасушени нормално су наставиле да живе накнадно посађене саднице малине. У засадима малине ова обрада је најбоља током јесени, а могућа је уколико се изданци вежу уз жицу по завршеној берби, у противном могућа је у пролеће после ђубрења и везивања изданака за жицу.



Дубина орања у дрвенастом воћу зависи од редовности обраде, код нас је на окол 5-20 цм, док у засадима малине се препоручује да буде 10-12 цм, да не би дошло дао јачег оштећења кореновог система, који је код малине веома плитак. Да би се спречила ерозија земљишта препоручује се наизменично орање међуредно и одржавање земљишта у систему ледине мулча на већим нагибима.

Произвођачи који намеравају садњу воћака током пролећа ове године, треба да ураде обраду земљишта, копање јама, саму садњу што пре. Тада је бољи пријем и бољи пораст летораста, али је јесења садња убедљиво најболја. Све то је могуће урадити уколико нема снежног покривача, земљиште није смрзнуто, а температуре ваздуха су изнад нуле. Свака ранија садња, макар и један дан, има предности на каснију садњу у погледу пријема и пораста изданака или летораста.

Јоковић Петар, дипл.инг.