Резидба воћака је помотехнички захват којим се настоји успоставити што боља равнотежа између раста воћке и њене родности. Наиме, за редовну родност потребно је успоставити равнотежу вегетативног и генеративног раста односно успоставити и одржати равнотежу између раста, формирања цветних пупова и заметнутих плодова.


Зимска резидба крошње код воћака код нас је један од основних помотехничких захвата којом се регулише родност. Међутим, код неких врста и сората воћа уз наведену зимску резидбу крошње, све чешће се примењује и резидба корена.


Наиме, резидбом корена директно утичемо на смањење коренове масе код бујних стабала те успостављамо равнотежу раста надземног и подземног дела воћке. Утичемо на смањење бујности воћке, повећавање родности, а самим тиме и на повећавање масе плода.


Код проведене резидбе подземног дела (корена), долази до слабијег раста надземног дела, што коначно може резултирати већом родношћу и слабијом бујношћу. Слабија бујност резултира мањим бројем листова и слабијом исхрањености корена, те доводи до ефекта "мало стабло", уреднија родност.


Осим наведеног резидба корена даје нам следеће резултате:

- утиче на смањење алтернативне родности, те на диференцијацију цветних пупова – наиме, резидбом корена могуће је поништити негативан утицај плодова, на диференцијацију цветних пупова и остварити редовнију родност;

- придоноси стабилнијем и бољем приносу;

- омогућава интензиван раст власастог корења – сорпција Fе и Zn у самим плодовима јабуке није у директној вези само са дужином корена, него и са волуменом власастог корења;

- омогућава лакше усвајање минералних хранива (N, P, К, Cа, Cu, Мn, Zn, Мg), који су неопходни за раст и развој биљке (плода).













Надаље, резидбом корена повећава се активност цитокинина, који поспешује транспорт калцијума, те се тиме поништава негативан учинак гиберелина (омета транслокацију калцијума у плоду).



Начин и време резидбе корена:


Корен воћака можемо резати са једне или са обе стране воћке на удаљености од 20 – 50 cm. Ако проводимо резидбу само једне стране тада режемо на мањој удаљености, а ако је пак спроводимо са обе стране тада режемо на већој удаљености од дебла воћке.


Временски резидбу корена можемо спроводити током целе године. Међутим највећи утицај на смањење бујности постиже се резом у пролеће пре почетка отварања пупова. Ако резидбу корена спроводимо пре отварања пупова смањује се величина плода што може имати предност код сората великог плода и изразите бујности.


Зависно од тога шта желимо постићи одређујемо и време резидбе корена.



Учинак резидбе корена зависи од:

- бујности воћке,
- алтернације,
- типу тла и односима у тлу,
- годишњем распореду падавина односно могућности наводњавања.



Машина за резидбу корена:


За обављање резидбе корена користи се оштри нож причвршћен на радни орган трактора. Нож може бити раван или закривљен (слика 3.).

















Резидба корена у засаду трешње



Резидбу корена, као и надземног дела, треба спроводити стручно и у право време, јер се показала успешном за смањење вегетативног раста, али је забележен и негативан учинак на масу плода и сам род. Наиме, резидба корена не даје једнаке резултате у свим годинама. У принципу рез корена добро је спровести у годинама ниже родности.



Погрешно спроведена резидба корена (спроведена у криво време или прејако) може имати за последицу прејако смањење волумена корена, а тиме и прејако смањен раст, велику количину мањих плодова, а може проузрочити и јаку мрежавост плодова. У сушним годинама је могућ и стрес од суше.


У сваком случају потребна је консултација стручњака и опрез да не би дошло до нежељених последица.






мр. сц. Звонимир Вуков,
Ана Батар, дипл. инг. агр.