Diospyros kaki


Род Diospyros обухвата преко 200 субтропских и тропских, листопадних или зимзелених жбунова и дрвећа од којих већина има јестиве плодове. Назив овога рода има латинско порекло и може се превести као воће богова. Пореклом је из Кине, где се гаји више од 2000 година. У Индо-Малајском региону постоји много врста овога рода, а као воће гаји се у многим земљама (Кина, Јапан, Кореја, јужни део бившег СССР-а, Иран, Израел, Грчка, Турска, Италија, Шпанија, Бразил, Мексико, Аустралија, Нови Зеланд).


Diospyros kaki нарасте 5-10 m, листопадно је дрво, дуговечно. У Кини постоје примерци старости 400 - 500 година. Листови су јајолико издужени, дужине 8-12 cm и ширине 4-6 cm, са наличја бледо зелени, а са лица тамније зелени, у јесен добијају црвенкасту боју. Цветови су у пазуху листова на кратким дршкама, женски цветови су крупни и појединачни, са 4-делном круницом беле или бело-жуте боје, а мушки ситни и у групама. Постоје једнодоми и дводоми варијетети (стабла са мушким и женским цветовима на једној биљци или одвојене биљке само са женским или мушким цветовима). Плодови су слични јабукама или парадајзу, 80-500 грама, тамно жути или наранџасти, јестиви, са танком и сјајном покожицом, пепељастом превлаком и са 1-8 семенки. Биљке на којима женски цветови нису оплођени дају плодове без семена (партеногенеза). Сазрева у јесен, а бере се након првих мразева. Плодови су богати бета каротином (провитамин А) и танином који даје опор укус недозрелим плодовима.




Узгој


Биљке захтевају доста влаге у земљишту, па се препоручује заливање сваки други дан, посебно младих стабала (годишња сума падавина 900-1200 mm).

Издржавају хладноћу од -15 до -18 степени, али им смета хладан ветар и превлажно земљиште у току зиме за разлику од Diospyros lotus које издржавају температуре до -20 и -25 степени.


Семе се сеје одмах након вађења из плода, на дубину 1-2 cm. Након ницања треба одстранити семењачу коју биљка износи изнад површине земље како би се поник могао даље развијати. Младе биљке брзо расту и треба их пресађивати како би корен могао да се нормално развија. На жељеној висини треба одстранити врх биљке како би се формирала крошња.
Воли сунчана места заштићена од ветра и прихрану сваке две недеље. Зими биљку држати на прохладном месту (око 5 степени), одржавати влажност супстрата и орошавати биљке. При старости 2-3 године у топлијим крајевима може се садити на заштићено место у башти. Прво цветање је након 5-7 година.



Снажна воћка декоративна изгледа има лепе, велике, сјајне и кожнате листове, те велике лепе цветове из којих се развију плодови величине јабуке. Размножава се семеном, у новије време калемљењем, резницама у пролеће или контејнерским садницама које омогућавају садњу током целе године. Изразити је хелиофит који добро подноси хладноћу, па га температуре од -17 до -20°С неће уништити, за разлику од маслине, смокве или нара.


Будући да плодови касно дозревају потребно је приликом садње одабрати погодну позицију за биљку, на јужнијој страни и заштићеној од ветра. Воли доста влаге па је биљку потребно наводњавати, а принос ће бити већи и плодови крупнији и сочнији. Траже дубока и водопропусна земљишта, богата храњивим материјама. Данас постоји велик број сората и клонова, па је за комерцијално подизање засада веома важно одабрати праву сорту. Постоје сорте с различитом обојености меса плода, различитим обликом плодова, а у новије вријеме добијен је велик број сорти чији се плодови могу јести у моменту бербе. Старе сорте нису јестиве у тренутку брања због адстрингентног деловања и танина, чију разградњу треба чекати и по неколико недеља након бербе.


Плодови какија теже 200-500 грама, а садрже око 16 % шећера, органске киселине, танин, минерале и витамине, а посебно витамин C. Препоручује се као енергетски богата храна у случају слабости организмаи код стимулисања варења(затвора). Користи се и као антибактерицидно средство код гастроентеритиса (запаљење желуца и танког црева), посебно код деце, код диспепсија (поремећаја у варењу хране) и код цревних упала. Посебно је добар као средство за јачање нервног система и активности јетре.


Ако полодови какија још нису угњилели, најбоље је ставити их у најлон кесу у топлој просторији. Ваља причекати да омекшају, а то се види по њиховој мекоћи меса и прозирној покожици. Покожица се затим ољушти, а плод се једе кашичицом са или без шећера. Из плода се може исцедити сок или се додаје воћним салатама, сладоледима и сл. Могу се припремити и сирупи, колачи, џемови и др. па их и прехрамбена индустрија све више користи, а дијабетичари хвале.


За одстрањивање опорог укуса плодови се могу замрзнути и након њиховог одмрзавања нестаје опорост. Јапанска јабука има два пута више воћних влакана и неопходних микроелемената од јабуке. Богата је антиоксидантима, калијумом, калцијумом, магнезијумом, фосфором и гвожђем, витаминима А, C и P. У народној медицини користи се за ублажавање желудачних тегоба, јача кардиоваскуларни систем и срчани мишић, умирујуће делује на нервни систем, има бактерицидно својство, користи се за испирање грла, умирење кашља и у козметичке сврхе.


Не нападају је штеточине.




Коцић Светлана, дипл.инг.воћ. и вин.