За органску производњу воћа расте интересовање не само у области науке и струке, већ и у гајењу које представља добар и сигуран пут за економичну производњу квалитетних плодова за које постоји сигурно и стабилно тржиште.Ова производња постаје атрактивна зато што се на релативно малим површинама постижу значајни приходи који доприносе одрживости производње.


Значајније повећање обима производње органског воћа могуће је остварити кроз два основна модела: конверзијом(превођењем) постојећих засада из конвенционалне у органску производњу или подизањем нових засада.


Прелазак из конвнционалне у органску производњу треба обавити постепено преко система интегралне производње да би се: изградио позитиван однос воћара према органском поступку гајења, унапреди ниво знања, успостави еколошка равнотежа у засадима.


Знатно повољнија опција је подизање нових засада по органском поступку. Пружа се могућност да се одабере оптимална локација, припреми сертификовани садни материјал као и испита земљиште не само у погледу садржаја микро и макро елемената и хумуса већ и у смислу присуства патогена, штеточина и нематода.
не дозвољава хемикалијама да уђу у ланац исхране,


Разлози за увођење органске производње:

- штитити будуће генерације,
- штитити здравље произвођача,
- штитити квалитет воде,
- смањује ерозију земљишта,
- штеди енергију,
- храна има бољи укус,
- помаже малим фармама



Методе органске биљне производње обухватају избор врста и сорти биља, плодоред, систем обраде земљишта, средства и начин ђубрења, систем одржавања плодности земљишта, начин сузбијања биљних болести, штеточина и корова, начин сакупљања дивљих врста у складу са законом.


Агротехничке мере које се примењују у органској биљној производњи треба да спрече или сведу на најмање могућу меру загађење животне средине.У органској воћарској производњи је пожељно да се користе сорте које су прилагођене локалним климатским условима и које су природно отпорније на присуство болести и штеточина.Приликом избора сорти приоритет имају домаће аутохтоне сорте.



Опрема и механизација која се користи у конвенцијалној производњи мора бити добро очишћена пре употребе у органској производњи.


У органској биљној производњи употреба свих минералних ђубрива није дозвољена. Дозвољена је употреба: стајњака, глистењака, компоста. Укупне количине ђубрива које се користе у органској производњи неможе да пређе 170 kg азота по хектару годишње, због могућег загађења земљишта и воде нитратима.


Заштита од штеточина, болести и корова првествено се спроводи деловањем природних непријатеља, избором врсте и сорте, одговарајући плодоред, начин обраде земљишта.


Кључни разлог зашто је органска производња толико интересатна је у повећаној потражњи од стране потрошача за органским производима као и у чињеници да органска пољопривреда доприноси заштити животне средине и заштити људског здравља.




Драгољуб Глишић дипл.инг.