Свака воћна врста образује знатно већи број цветова него што замеће и доноси плод. Јабука у току вегетације образује око 100.000 цветова, а крушка око 90.000 цветова. Од овог броја довољно је да се код крушке развије у плодове 3-8 %, а код јабуке 3-4 % у зависности од крупноће плодова. Код коштичавих воћака, због знатно ситнијих плодова, потребно је да се већи број цветова развије у плодове од 12-25 %. Малина у току вегетације образује око 2 милиона цветова по hа.


Из овога јасно произилази да велики број цветова и плодова отпада и то било редовно, повремено или нередовно. Ово отпадање зависи од више чинилаца од којих су најчешћи: одсуство оплођења, преобилно заметање плодова и недовољна исхрана тек заметнутих плодова.



- Отпадање цветова или тек заметнутих плодова

Ова појава се јавља ради свођења плодова на одређени број према снази саме воћке. Цветови отпадају због одсуства оплођења. Тек заметнути плодови отпадају због угињавања, због појаве биљних болести штеточина или због прохладног времена. Дешава се да због слабе исхране сви плодови отпадну или при добром стању исхране воћке, сви плодови остану и почну добро да се развијају а масовно отпадање настаје касније на око 15-30 дана после цветања. Ово значи да се отпадање плодова одвија у таласима: код јабучастих воћака у два, а код коштичавих у три таласа.


- Jунско отпадање

Ово отпадање настаје крајем маја или почетком јуна под утицајем различитих биолошких, физиолошких, еколошких и патолошких узрока. Ово отпадање уколико је умерено представља корисно проређивање и свођење броја плодова према снази воћке. Међутим ово може бити и масовно ако је слаба исхрана воћака или због појаве неке гљивичне болести и штеточине. Да би се јунско отпадање плодова свело на најмању односно нормалну меру, потребно је да се обезбеде услови за нормално опрашивање и оплођење воћака, као и њихова правилна исхрана.



- Отпадање плодова пред бербу

Појава отпадања нормално развијених плодова, пред саму бербу честа је код многих воћних врста нарочито код јабука. Настаје под утицајем биолошких, еколошких и патолошких чинилаца. Настаје код воћки које изгубе извесну количину лишћа од неке гљивичне болести или штеточине или кад су плодови масивно црвљиви. Ова појава је неповољна за воћарску производњу, зато што се плодови при отпадању повређују па се не могу чувати до потпуног сазревања, ситнији су, лошијег квалитета, са врло мало шећера и без ароме. Ова појава наводи произвођаче на рану бербу што се неповољно одражава на квалитет и на висину укупног приноса.


Претерано отпадање плодова пред бербу може се успешно спречити прскањем плодова на грани благим растворима, фитохормоналним стимулансима и правилном заштитом воћака од болест и штеточина.




дипл.инг.Небојша Брзаковић