Предање тврди како су га из Азије, где су стабла расла у изобиљу, донели римски војници. Врло брзо након тога, на улицама Рима могли су се купити печени кестени. Баш као данас на улицама наших градова. Међутим, да Римљани посебно воле кестене, сведоци су сви туристи који прођу кроз овај "вечни град" јер се тамо на бројним трговима кестени пеку током целог лета. Реч је о кестенима чуваним у посебним хладњачама. Али, наши "домаћи кестени" су својом квалитетом далеко испред италијанских.


С друге стране, сви они који су имали прилику прошетати градским парковима и дрворедима у рано пролеће могли су уживати (осим у липама и платанима) и у лепим белим или црвенкастим свећњацима, којима су украшена стабла кестена. У јесен са истих тих стабала падају црвеносмеђи, сјајни, глатки плодови кестена. Но плодови овог кестена нису јестиви, премда се због својих лековитих својстава користе у фармацеутској индустрији при припреми разних лекова. Стога се у лековите сврхе током пролећа скупљају пупољци, цвет и кора, а тек у јесен плодови. Од тих плодова се припремају лекови за кожне болести, проширење вена, хемороида и других болести крвних судова.


Насупрот парковском кестену, који се сади и узгаја у градовима, плодови кестена који расте самоникло у шуми, су јестиви. Иначе, кестен је топлољубиво дрво, те најбоље успева у топлијим пределима, иако га има готово у целој средњој Европи. Међутим, стабла кестена налазе се посвуда у мешовитим шумама, а познају се по високим (и до 30 m), уским крошњама с дугим,уским, ситно назубљеним листовима, светлозелене боје. Осим тога, мало је познато како је кестен у цвату одлична храна за пчеле, а мед од кестена је посебно цењен


У традицији појединих наших крајева, који су иначе станишта питомога кестена, плод од давнина служи за храну људима куван или печен, или за тов свиња пред јесење клање. У последње време кестен је врло тражена сировина кондиторске индустрије у свету, а и код нас за припремање посластица.



Штеточине кестена

Међу неколико врста штеточина који праве штету на кестену посебно се истиче кестенова пипа Curculio elephas и кестенови савијачи Cydia splendana и Cydia fagiglandana. Све ове штеточине праве штету на плоду, а проценат оштећених плодова може бити доста велик. Изазивају тзв. црвљивост плодова кестена.


Ларва Cydia fagiglandana








Ларва Cydia splendana









Имаго Curculio elephas









ЈОШ НЕШТО О КЕСТЕНУ

Плод кестена високе је енергетске вредности и има велики економски значај. Главни састојак плода кестена је скроб 44%, беланчевине 4 %, масти 2 % и шећер. Енергетска вредност плода кестена у 100 грама је 878 kЈ (215 kcal). У плоду има ескулина, стерола, кверцитина, кумиранских деривата. Од витамина богат је витаминима групе B, витамином А, а има мало и витамина C. Од минерала богат је калијумом и фосфором, а садржи и калцијум, магнезијум, сумпор, хлор, гвожђе, бакар, манган.





Светлана Коцић дипл.инж.воћарства