Садња представља важну меру при подизању воћних засада од које у великој мери зависи квалитет будућег воћњака. Садња на јесен представља најбољи вид садње, а припрему земљишта треба обавити два до три месеца раније. Међутим, не треба занемарити и јако добре резултате који се постижу и код пролећне садње.


У поређењу са јесењим, ова садња има предност из тог разлога што већ припремљено земљиште постаје растреситије, мекше и подесније, јер је преко зиме изложено утицају мразева. Ако се у пролеће закасни са садњом, примање је лошије, саднице се лошије развијају, а вегетацију почињу касније. Може се рећи да је пролећна садња више ризична, јер њено одлагање због временских услова доводи до кретања вегетације, што проузрокује слабији пораст након садње и слабији пријем садница.


Уколико су повољни временски услови, пролећна садња може да обезбеди добар пријем и раст воћних садница. Међутим, ако због неповољних временских услова закаснимо са пролећном садњом, најбоље је саднице сместити у хладњачу на температури од 1 до 3°С, а корен прекрити са влажним песком или влажном пиљевином. Овако чуване саднице није препоручљиво садити при високим температурама, јер могу доживети топлотни стрес, који се негативно одражава на пријем и пораст садница.


Након размеравања и маркирања садног места потребно је да се до сваког садног места донесе предвиђена количина стајског и минералног ђубрива. Осим овог за садњу је потребно припремити алат, бурад или кофе за припремање каше за квашење корена, а често је потребно обезбедити и воду за наводњавање након садње.



На нериголованим површинама копају се веће рупе пречника 1 до 1,5 m, а дубине 0,6 до 0,7 m. Најбоље је рупе копати месец или два пре садње. На риголованим површинама копају се рупе дубине и ширине 40 до 50 cm .Рупе се копају увек у правцу реда и увек са исте стране маркера (кочића). На самој парцели врши се преглед садница, резидба корена и третирање корена са кашом од глине и говеђе балеге разблажене са водом. Сломљени и оштећени корени се уклањају до здравог места, а затим се сви скраћују на око 30 cm од кореновог врата. Овако припремљена садница се носи до садног места и сади.


Резидба садница је обавезна мера у овом периоду. Као минимална висина дебла код производних засада се сматра 50 cm јер је то минимум који омогућава нормално извођење агротехничких мера. Ако се висина дебла планира на 50 cm, онда се садница ореже на 70 cm (20 cm висине служи за формирање рамених грана крошње стабла). Најниже гранчице до 20 cm од кореновог врата орезују се до основе, а гранчице које се налазе на висини саднице од 20 до 50 cm се орезују тако да се од њих остави један пупољак. Гранчице у горњих (последњих) 20 cm се режу на 3 до 4 пупољка и служе за формирање крошње.


Пожељно је да се све саднице одмах након садње третирају са неким од фунгицида, а само горњи пресек се премазује са калемарским воском.


У овом периоду за младе воћке опасност могу представљати и неке животиње. Засади се штите пре свега подизањем ограда око њега са плетеном жицом. За мање засаде препоручује се заштита сваке воћке посебно, постављањем 3 - 4 колца око ње и ограђивањем исте са плетеном мрежом. Постоје и специјалне перфориране цеви од полутврде пластике које се укопавају плитко у земљиште и постављају око дебла до првих рамених грана. Они се уклањају тек након 3 до 4 године када стабло добије плутасти слој. За одвраћање зечева и других животиња стабло се премазује или прска са раствором од сумпора, лоја, балеге, крви и сличних материја које одбијају ове животиње својим непријатним мирисом, док се штетни мишеви уништавају родентицидима.





мр Илија Чукић