Најчешће се као подлоге за вишњу и трешњу у нашој земљи могу срести генеративне подлоге. Као генеративне подлоге срећу се дивља трешња (Прунус авиум), магрива (Прунус махалеб) и обична вишња (Прунус церасус). Постоје разне селекције ових подлога.




На селекцији дивље трешње највише је рађено у САД, потом у Француској, Немачкој, Белгији, Румунији, Бугарској, Молдавији, Украјини.



Циљеви селекције су били различити тако да су постигнути и различити резултати, на пример

- селекције отпорне на зимски мраз (Маззард Но. 570 и Саyлер селекционисане у САД,

- у Француској селекције Понтавиум и Понтарис (униформност подлога и толерантност на рак корена),

- у Немачкој селекције Хунтер 170 и 53 (отпорније на зимске мразеве) итд.

Генерално гледано, дивља трешња се показала као добра подлога за трешњу и задовољавајућа за вишњу. Недостатак је велика бујност и неуједначеност сејанаца. Има добро разгранат коренов систем, жиличаст. Главна маса корена је на 80 цм дубине. Тражи дубока, плодна, добро дренирана земљишта. Не подноси висок ниво подземне воде. Окалемљене сорте имају дужи век. Калемљењем у висини круне дебло мање страда од мраза. Тренутно најзаступљенија подлога за трешњу код нас.

Сејанци магриве погодни су за сува, слаба, каменита и кречна земљишта. Магрива је мање бујности од дивље трешње, па се користи када се жели нижа форма узгоја. Има слабији афинитет према сортама трешње него дивља трешња, па су оне окалемљене на њој краћег животног века. Са вишњом показује релативно добар афинитет.


Сејанци обичне вишње могу као подлога за вишњу у условима оштрије климе и веће надморске висине. Има добар афинитет са сортама вишње, а слабији са сортама трешње. Обзиром да формирају изданке у засаду нису за препоруку.



Дејан Стефановић, дипл.инг.пољ.