Многи од вас имали су прилике да се сретну са јабукама чија је површина пресвучена танким слојем воска. Сигуран сам да се већина вас том приликом запитала колико су такви плодови сигурни за јело. Како би се упознали са чињеницама везаним за примену воска на плодовима воћа и поврћа и дали одговор на ово питање, потребно је разјаснити више аспеката ове мере. Зато, кренимо редом…



Разлози за примену воска

Пре свега, треба напоменути да плодови на површини природно формирају слој воска који има заштитну улогу. Код неких сорти овај слој током чувања постаје јако изражен (нпр. Јонаголд, Јонагоред, Грени смит). Обзиром да се приликом паковања, најчешће обавља и прање плодва, тај природни слој воска се у мањој или већој мери уклони. Самим тим, мера наношења воска на плодове представља на неки начин, надокнађивање тог природног слоја воска. Дакле, восак има вишеструку улогу у заштити плода од пропадања. Осим тога, трговци га често примењују јер даје плодовима лепши и привлачнији изглед.



Пре свега он умањује губитак воде из плода. Код плодова који нису пресвучени воском, долази до одавања воде кроз покожицу. Може се рећи да се већ при губитку око 5 % воде из плода на његовој површини могу уочити негативне промене које указују на дехидрацију. Губитак влаге из меса плода утиче негативно на његов квалитет. Ово се пре свега уочава кроз губитак чврстине, сочности и карактеристичне ароме плодова и појави тзв. брашњавости меса. Примена танког слоја воска може смањити губитак тежине услед одавања воде за 30-40 % и тиме продужава трајашност плодова (shelf life). Осим опадања квалитета, не смемо занемарити ни чињеницу да губитком воде из плода долази до смањења његове масе, што представља финансијски губитак јер се воћем и поврћем најчешће тргује на килограме.


Осим редукције губитка воде, восак представља препреку за развој гљивичних и бактеријских патогена на површини плодова који би могли узроковати њихово убрзано пропадање. Наиме, за развој гљива и бактерија потребно је присуство влаге на површини плода како би се могли размножавати. Обзиром да восак представља хидрофобну поврсину, плодови не представљају погодну подлогу за развој патогена. Самим тим, умањује се могућност пропадања плодова из овог разлога.


Познато је да се унутар плодова, и након бербе, настављају метаболички процеси који на крају доводе до пропадања плодова. За ове процесе потребно је да плодови усвајају кисеоник а ослобађају угљен диоксид. Танак слој воска умањује или у потпуности зауставља ова два процеса и унутар плода ствара измењену атмосферу. Конкретно унутар плода долази до накупљања угљен диоксида, чиме се успорава метаболизам плодова, што посредно утиче на продужетак периода током којег плодови задржавају своје добре особине.


Сви плодови су мање или више осетљиви на оштећења од измрзавања у чувању. Температуре на којима ће доћи до оштећења зависе до много фактора али се укратко може рећи да представљају карактеристику врсте и сорте. Примена воска, смањује опасност од измрзавања и омогућава складиштење на нешто нижим температурама него што је то случај са плодовима који нису пресвучени воском.


Не смемо занемарити ни да плодови који су третирани воском имају лепши излгед и самим тим су атрактивнији за купце, што у неким случајевима може бити од значаја за продају.



Лоше стране примене воска


Неадекватна примена воска може довести до појаве ожеготина на површини плодова. Обзиром да се плодови третирају врућим воском, превисока температура или предуга изложеност угрејаном воску може изазвати оштећења покожице па чак и унутрашњег ткива плода.


Као што смо већ поменули восак спречава отпуштање угљендиоксида и усвајање кисеоника. Иако ова појава има позитивне ефекте по питању трајашности плодова, она може бити и штетна уколико се размена гасова у потпуности заустави и дође до тзв. анаеробног дисања унутар плода. Овакав процес доводи до умањења квалитета плодова, а у драстичнијем облику и до унутрашњег пропадања плодова.


Осим горе набројаних лоших страна коришћења воска, треба поменути и још неке. Пре свега, услед примене воска, повећава цена плодова. Уколико се апликација воска не одради на правилан начин може појаве ружних беличастих флека на плодовима. Такође, неки људи као замерку стављају и претерано вештачки изглед сјајних угланцаних плодова.



Како препознати плодове третиране воском


Релативно је лако уочити восак на површини плодова. Пре свега обратите пажњу на изглед плодова. Изражен сјај на плодовима јабуке указивати на постојање воска на површини. Један од најсигурнијих начина да проверите да ли су јабуке воскиране је да ноктом лагано загребете по покожици. Уколико се восак налази на површини плода лако ћете га уочити на месту гребања. Такође, уколико протрљате плод длановима воскиране плодове, они ће оставити беличасти траг на вашој кожи а такође неће бити тако глатки као плодови без воска и имаћете утисак да је површина јабуке масна


Постоји више начина да уклоните восак са јабука. Пре свега можете опрати јабуке у млакој води, ово ће истовремено помоћи и уклањању осталих прљавштина са плода. Други начин је да користите воду и мекану четку којом ћете детаљно опрати подове. Свакако водите рачуна да четка коју користите не оштећује плодове.Раствор сирћета вам може помоћи у уклањању воска или једноставно можете користити крпицу на коју ћете ставити неколико капи сирћета да скинете восак. Уколико желите да користите раствор сирћета, погледајте текст у којем сам говорио о прању воћа и поврћа.

Један од начина је свакако и да ољуштите плодове. Међутим, у том случају заједно са воском уклонићете и покожицу плода.



Да ли су овакви плодови безбедни за јело?


Восак који се користи за пресвлачење плодова јесте природног порекла и јестив је и нешкодљив за људе. Самим тим предвиђено је да у том случају восак буде поједен заједно са плодом. Врсту воска која се примењује одређују државне установе које су задужене за безбедност хране. Воскови који се користе у овом случају углавном су природног порекла (животињског или биљног) или се евентуално ради о безопасним минералним или синтетичким врстама воскова.


Такође, многе државе прописују да на декларацији производа мора бити назначено да су плодови третирани воском и да ли је исти јестив. Дакле, можемо рећи да восак на плодовима не би смео да буде опасан по људско здравље.


Међутим, пошто никада не можете бити сигурни да ли је неки неодговорни произвођач или трговац уместо јестивих, користио недозвољене препарате на бази воска није на одмет избегавати или детаљно прати плодове пре употребе.


Осим јабука, постоји још читав низ врста воћа и поврћа чија се површина прекрива воском из истих разлога које смо већ навели. Од осталих врста можемо поменути: авокадо, цитрусе, паприке, парадајз, краставац, диње, и многе друге.






Текст преузет са http://agroavantura.wordpress.com/