Поред малине, која је од јагодастог воћа најзаступљенија код нас, постоји велика оправданост и за подизање засада црне рибизле. За узгој рибизле постоје повољни земљишни и климатски услови, као и сигуран пласман и повољне цене за плод рибизле. Интерес за узгој црне рибизле је у успону, дефицитарна је воћна врста, велике су јој шансе у извозу.


Разлог за то је што је црна рибизла веома корисна у исхрани човека, као храна и као лек. Богата је шећером, витаминима, минералним материјама. Веома је богата и бојеним материјама (антоцијанима) како у месу тако и покожици плода, због чега је јак антиоксиданс. Захваљујући томе је њена употреба у исхрани веома јака превентива за спречавање појаве карцинома, по неким испитивањима и за заустављање даљег ширења ове болести у њеном зачетку.


За гајење јој највише одговарају дубља, плодна,растресита земљишта. Практично земљишта погодна за гајење кромпира и малине су погодна и за рибизлу. У сваком случају треба избегавати тешка, посебно земљишта која су склона забаривању.Пре подизања засада парцелу ослободити од ризомских корова.После орања извршити размеравање ради обележавања међуреда, који треба да је 2,5-3 m. Потом се добро згорели стајњак растури поред канапа у ширини од око 1,5 m, затим се дубоко фрезером унесе у земљиште. Садњу је најлакше обавити у отворену бразду,у коју се унесе NPК ђубриво у количини као за интензивније ђубрење кромпира средином траке пођубрене стајњаком, у редном растојању 1,2-1,5m.


За узгој црне рибизле одговара надморска висина од 400 – 800m. При подизању засада обавезно избегавати мразишта, уске долине поред потока и речица. То је потребно због раног цветања црне рибизле и ризика измрзавања отворених цветова и младих плодића.


Количина падавина од око 750 мм годишње, од чега приближно иста количина током зимског и вегетационог периода је најчешће довољна за узгој рибизле без наводњавања. Уколико дође до појаве дужег сушног периода, поготову у време пораста плода пожељно је наводњавање због већег приноса и бољег квалитета плода.



Црна рибизла се узгаја најчешће у систему жбунова. У једном жбуну пожељно је да има укупно 12 изданака, од чега по 3 изданка старости по једну, две, три и четири године. Наиме сваке године од садње рибизле се оставља по 3 ново избила изданка, правилно распоређена, остали једногодишњи се уклањају. Пун развој жбуна се постиже у четвртој години од садње, када почиње и пун род рибизле.У каснијем узгоју се уклањају изданци стари 4 године, а поново се остављају 3 једногодишња изданка.


Принос рибизле по жбуну у пуном роду је 5-7 kg, што је око 10-12 t/hа. Животни век рибизле је око 20-25 година.


Посебно је важно за произвођаче да је рибизла у поређењу са малином далеко мање захтевна за радном снагом, као и да су трошкови подизања засада 3-4 пута мањи него код малине. Посебно је значајан моменат бербе плодова. Наиме, берба плодова се може обављати у 1-2 наврата, а не у 15-17 берби као код малине. Такође је значајна чињеница да произвођач бира када ће брати рибизлу у пуној зреоби, те да бербу може одложити и 7-8 дана а да при том нема опадања плодова и умањења приноса.


Према званичним калкулацијама при узгоју рибизле остварује се чист доходак од око 25 еуро центи по килограму. Захваљујући свему томе, као и цени плода црне рибизле, сигурном пласману, у целости се за сада извози у смрзнутом облику у коктелу са малином и шумском боровницом, рибизла завређује пажњу наших произвођача, те је треба увести у ширу производњу.




Јоковић Петар, дипл. Инг