Резидба боровнице нема интензиван карактер као код већине другин воћних врста. Она доноси род на леторастима из претходне вегетације, а почиње да рађа друге године после садње. Жбун треба да чини 6 до 8 главних грана, од којих 2 до 3 имају 3 до 4 године а остале су млађе. Оне треба да су обрасле родним гранчицама дужине не мање од 30cm. Поред тога жбун треба да има 3 до 5 јаких избојака из земље и да је добро осветљен.


Најкрупнији и најквалитетнији плодови су на бујним леторастима. Пошто већина сорти имају склоност да прероде, намеће се потреба уклањања једног дела родног дрвета путем резидбе. Код сората са тенденцијом полегања бочних изданака намеће се њихово уклањање или прекраћивање, док је код сората са вертикалним изданцима потребно проређивање родних грана унутар жбуна. По правилу резидба треба да је умерена и прилагођена родном потенцијалу и стању сваког жбуна.


Јака резидба која се састоји у уклањању ситних родних гранчица, уклањању појединих изданака жбуна и јаком прекраћивању изданака доводи до знатног смањења приноса, повећања крупноће плода и ранијег зрења. Уколико се жели касније зрење плодова, резидбу треба свести на најмању меру. Оштра резидба боровнице обично се не препоручује, осим у случајевима јаче регенерације и обнављања жбунова.


Бујнији жбунови дају крупније плодове и већи принос, па је због тога треба слабије орезати. Њима тртеба обезбедити довољне количине воде у току периода вегетације. Јача резидба спроводи се код слабијих жбунова, на лошијим земљиштима са дефицитом хране и влаге.



Са резидбом треба почети тек у четвртој години после садње, када се уклањају закржљале гране при
основи жбуна. У петој години треба уклањати поломљене и суве гране. Резидбу треба што више редуцирати на неколико јачих резова у циљу уштеде радне снаге при чему се све непотребне гране уклањају до основе или до неке бујне бочне гране.


Повијене бочне изданке такође треба уклањати. Потребно је често вршити смањење родног потенцијала на 3-5 родних пупољака по грани. Јачина резидбе зависи од броја родних пупољака по гранчици, што зависи од услова гајења и сорте. Резидбу треба обављати после престанка опасности од позних пролећних мразева. У принципу резидба се може извршити у свако доба после опадања лишћа, међутим она се у нашим агроеколошким условима најчешће обавља крајем зиме и почетком пролећа када се може проценити број родних пупољака.


Зелена (летња) резидба изводи се одмах по берби да би се подстакао пораст једногодишњих летораста и боље формирање цветних пупољака. Своди се на проређивање прекобројних родних гранчица да жбун у наредној години не би преродио или на пинцирање врхова ради поспешивања бочног гранања




Мр Небојша Младеновић, дипл. инг.