Трњина је листопадни, врло разгранат, трновит грм са црном кором, висине 1–3 m. Може да расте и као мало дрво до 5 m висине, али ређе. Шири се по околини помоћу избојака из корена. Листови су наизменични, имају петељке, јајолики су, назубљеног обода, длакави по жилицама наличја. Цветови су двополни, петочлани, расту појединачно на кратким дршкама и цветају пре листања. Латице су беле. Цвета у априлу и мају.


Плодови трњине су плавкасто-црвене, односно тамноплаве боје, са обилатим пепељком по површини. Плод садржи 5-6 % инвертног шећера, пектин, 20 mg витамина C, много танина, 2 % органских киселина (јабучна и др.) и воду.


Период цветања је пре листања, у марту до краја априла. Плодови дозревају у августу и на гранама остају све до пролећа. Могу се јести после два до три промрзавања, чиме губе трпкост и горчину. Плодови се беру потпуно зрели (готово презрели). Недовољно осушени плодови могу убуђати и постати неупотребљиви. Семенка плода је отровна јер садржи отровни глукозид амигдалин који даје цијановодоничну киселину.


Успева уз рубове шума, на неплодним земљиштима и пашњацима, по брежуљцима, крај путева, нарочито на сувом, каменитом и сунчаном земљишту. Трњина је распрострањена у скоро целој Европи, Малој Азији, Ирану и северној Африци. Ова биљка најбоље успева на дубоком тлу, мада може живети и на кршким теренима. У нашој земљи је широко распрострањена врста у појасу храстових шума. Расте и на подручју Старе планине, али је има и поред Тамиша, крај ободних канала и пољских путева. Трњина је било и крај путева за Сечањ и Крајишник.



Лековитост

Лековита својства имају корен, кора, цвет и плод. Цвет се користи као диуретик јер подстиче излучивање соли, као благи лаксатив и за побољшање метаболизма.

Плод се користи код пробавних сметњи праћених проливом, а споља за испирање уста и ждрела код упале слузокоже. Чај од корена трњине препоручује се за лечење грознице. Кора помаже у лечењу диареје и дизентерије. Свеж сок трњине смирује упалу желуца и изузетно је делотворан против жутице, а сируп је делотворан у лечењу реуме. Постоји и уље за негу коже од трњине.


Плодови трњине могу се прерадити на разне начине: у воћни сок, компот, желе, вино, ракију, сирће, ликер или врло укусан пекмез.





Текст преузет са https://www.agropress.org.rs/