У току зимског мировања сви физиолошки процеси код воћака сведени су на минимум. Мировање воћака је последица прилагођавања условима настанка. Код већине континенталних врсти воћака мировање траје 5-6 месеци, а у нашим условима почиње крајем октобра, а завршава се почетком марта. Период зимског мировања дели се на: почетно, дубоко-биолошко (обавезно), еколошко (принудно) и завршно мировање.


Почетно зимско мировање настаје знатно пре опадања лишћа. У овом периоду долази до „ каљења „ воћака, што подразумева одвијање биохемијских процеса усмерених у правцу синтезе заштитних материја у циљу повећања отпорности ткива према ниским температурама. Процес каљења прати накупљање угљених хидрата и њихов прелазак у хидролизирајуће форме. При температурама нешто нижим од 0°С долази до претварања скроба у шећер и на тај начин се повећава отпрност ћелија према мразевима. При још нижим температурама, садржај шећера и липида у ћелијама се повећава уз истовремено одвајање протоплазме од зида ћелија и значајно дехидратисање ћелије. Овај процес се наставља и у периоду физиолошког мировања.


Дубоко-биолошко (обавезно) мировање представља наставак почетног мировања при неопходној суми ниских температура. Овај период различито траје код појединих врсти воћака, с тим да физиолошка потреба мировања траје 15-60 дана. За успешно физиолошко мировање неопходне су температуре ниже од 5°С (0°С до 5°С) док температуре више од 5°С продужавају овај период. Код већине континенталних врста за успешно формирање цветова неопходно је 800 до 1.200 часова са температуром од око 5°С. Број дана за физиолошко мировање код појединих врсти се разликује и креће нпр: код јабуке 45-60 дана, код крушке 45 дана, код брескве 45-60 дана...



Према стабилности периода физиолошког мировања воће се дели у две групе:

1. Воћке са кратким и нестабилним зимским мировањем, где спадају бадем, кајсија, шљива, трешња, вишња и неке сорте крушака. Код наведених врсти мировање траје 15-30 дана.

2. Воћке да дугим и стабилним мировањем, где спада јабука бресква, већина сорти крушака.


Код наведених врсти мировање траје 45-60 дана. Принудно-еколошко мировање је последица деловања ниских температура које трају и после физиолошког мировања, након кога су воћке спремне за вегетацију. У условима умерено континенталне климе период са ниским температурама траје дуже него што су физиолошке потребе воћака.


Завршно мировање представља прелаз из мировања у вегетацију, када се дешавају процеси супротни процесу каљења. У овом периоду повећава се количина воде у ћелијама и почиње кретање сокова од корена и старијих делова ка млађим деловима стабла. Овај процес тече постепено и не јавља се истовремено на свим деловима стабла. У годинама са већим температурним колебањима, долази до оштећења делова стабла који су изложени јачем загревању (пуцање коре дебла и скелетних грана). Под утицајем ниских температура овај процес се не може зауставити.


коришћена литература „Воћарство“ Проф.Др. Милован Величковић



Биљана Николић, дипл.инж.пољ.