Програм мера у редовној производњи треба да допринесе пости­зању максималних приноса доброг квалитета лешника, и то сваке године. То се постиже преко низа захвата од којих су најважнији: резидба, одржавање земљишта, минерална исхрана, наводњавање, и заштита од болести и штеточина.



РЕЗИДБА ЛЕСКЕ


Резидба леске као регулатор родности тек у последње време добија свој пуни значај. Иако је лешник воћка која се одавно узгаја, ипак се резидба код ове воћке тек недавно почела примењивати. Пролазила је кроз фазе од оне кад се мислило да леску не треба орезивати, па даље, до повременог проређивања грма, затим прикраћивања дебљих грана, али само једног дела, и до њене данашње примене.


Резидбом се регулише равнотежа између вегетативне и генеративне активности. После десетак година од садње на сталном месту леска постепено почиње смањивати виталност, што врло често доводи до нередовне родности. Репродуктивни органи налазе се на једногодишњим гранчицама и треба предузети мере орезивања чиме ће се осигурати довољан број и дужина летњих изданака. Према многим ау­торима најбољи се принос постиже у случајевима кад су гранчице дуже од 15 cm. Сматра се да је добра равнотежа ако је код стабала старих 7 - 8 година дужина гранчица од 15 до 20 cm, односно код стабала старих 15 - 20 година - 15 cm, и код стари­јих од 20 година 10 cm. Дужина гранчица – летњег изданка се узима као критеријум у оцењивању виталности стабала у појединим периодима.



Леска је хелиофит и осветљење има велики утицај на принос. Највише се цветних пупољака формира при врху и по периферији круне, а то су најбоље осветљени делови. Стога треба правилно проређивати круну, а нарочито њен унутрашњи део. Правилно изведена резидба, а то значи довољно интензивна сваке године, доприноси континуираном порасту летњих изданака око 15 -20 cm, боља је оплодња, већи је принос и бољи квалитет плодова. Из практичних разлога се препоручује ре­зидбу изводити у фази цветања женских цветова када се види шта је родно а што није, па се неће десити да се резидбом смањи принос.


Резидба у циљу подмлађивања изводи се од 10. до 12. године. Ову резидбу треба спроводити постепено у току 3 - 4 године, нарочито ако је реч о грмовима који су формирани од више садница. Техника подмлађивања се састоји у скраћивању грана на 50 cm од површине.




ОДРЖАВАЊЕ ЗЕМЉИШТА


Одржавање земљишта треба прилагодити сваком конкретном слу­чају. Сви се начини могу користити, али се води рачуна о механизованој берби. Најбоље је у том случају јалови угар или одржавање земљишта у стално обрађеном стању. Добре стране овог начина су те да гајене биљке немају апсолутно никакву конкуренцију и максимално користе расположиве залихе хране и воде, у току пролећа засади под јаловим угаром су мање осетљиви на мразеве (голо земљиште одаје више топлоте него покривено)...и то би биле предности, а мана је далеко више: високи трошкови (машине, гориво, хербициди), у кишно време практично је немогуће ући у засаде ради спровођења заштите, нарушава се структура земљишта (земљиште се лако сабија) и уништава се прекопотребна микрофлора и фауна земљишта која уствари и чини земљиште плодним и за гајене биљке пријатељским стаништем.


Пре него се почне са бербом, изврши се равнање површине и ваљање ради лакшег сакупљања плодова. Добар компромис у већини случајева, представља затрављивање међуредног простора док се простор у реду одржава у стању без корова (тзв.хербицидни појас ширине 0,5-1m са сваке стране). Предности су вишеструке: лако кретање механизације по воћњаку, спречавање ерозије земљишта, побољшава се пенетрација воде у земљиште, чува се земљишна структура а земљиште обогаћује органском материјом. На затрављеним површинама минимизована је појава коровских биљака.




МИНЕРАЛНА ИСХРАНА


Леска добро реагује на ђубрење стајњаком. Органска ђубрива у комбинацији са минералним дају добре резултате. Не треба губити из вида да се деловање ђубрива може умањити недостатком влаге у земљишту, што се често догађа. Оријентационе норме ђубрења леске су: N - 80 kg/hа, P2О5 - 40 kg/hа и К2О - 160 kg/hа.




НАВОДЊАВАЊЕ


Чим се осети недостатак влаге у земљишту, требало би применити наводњавање. Најрентабилније је да се воћке заливају прве године после садње. У остваривању стабилних приноса вода је значајан чинилац. Наводњавање у сушним условима је редовна мера од маја до краја августа. Просечно се равномерно расподели на ове месеце 950 до 1000 mm.





Драгољуб Глишић