Мушмула (Mespilus germanica) је мање листопадно дрво или жбун. Најбоље резултате постиже на плодним, умерено влажним и благо киселим до неутралним земљиштима. Боље од дуње подноси кречна земљишта, а на тешким и влажним земљиштима јој се скраћује век. Отпорна је према мразу, цвета касно, чак у мају. Размножава се семеном и калемљењем на генеративне и вегетативне подлоге. Генеративне подлоге за мушмулу су: бели глог, обична оскоруша, дивља крушка, мушмула и дуња.


Бели глог је најважнија генеративна подлога за мушмулу, доста је раширена у Србији. Погодна је као подлога за сува, лака, кречна и плитка земљишта. Срастање подлоге и вијоке је чврсто, гука се не образује на спојном месту, а раст калема је уједначен. Неке племените сорте немају афинитет са овом подлогом па се као посредник користи обична мушмула.


Обична оскоруша се ређе користи као подлога за мушмулу иако има добар афинитет са племенитим сортама мушмуле. Један од разлога је и тај што је оскоруша домаћин шарке шљиве. Дивља крушка се користи као подлога за мушмулу само на дубоким земљиштима.





Мушмула се доста користи као подлога за племените сорте мушмуле јер доста добро подноси кречна земљишта. Добре резултате постиже на плодним, растреситим и умерено влажним земљиштима.
Бујнији сејанци дуње такође служе као добра подлога за мушмулу на плодним, растреситим и умерено влажним земљиштима.


Различити типови дуње се користе као вегетативне подлоге за мушмулу. Највише се употребљава дуња МА. Најбоље резултате даје калемљење очењем на спавајући пупољак, а користи се и калемљење спајањем или под кору. Домаћа мушмула има добар афинитет са дуњом МА, а сорта Холандска мушмула лош па се као посредник користи домаћа мушмула.




Тања Живковић