Најбоље је садити у јесен јер се тако садницама даје довољно времена да се приме и оствари веза између кореновог система и подлоге. Све до пролећа земљиште има оптималну влажност што је веома битан услов за добар пријем садница. Саднице посађење у јесен далеко брже крећу са вегетацијом од оних посађених у пролеће и није их потребно заливати што је знатна уштеда код великих засада. Код јесење садње треба водити рачуна да се она обави кад земљиште није смрзнуто.


Пред садњу саднице треба припремити тако што се, ако постоје повређене и сасушене жиле скрате до здравог дела а све дуже жиле скрате на 15-20 cm. Ђубрење се обавља тако што се на дно рупе стави згорело стајско ђубриво (2 -3 лопате ) које се затим загрне са земљом како жиле не би дошле у директан контакт са ђубривом. Ставимо садницу у рупу, корен загрнемо са земљом, садницу благо повучемо напоље тако да калемљено место вири два прста изнад земље, нагазимо добро земљу на жиле и осталу количину земље вратимо у рупу без гажења. Код јесење садње није потребно заливање.



Савремени воћњаци, тржишно оријентисани и високопродуктивни свуда се подижу по систему густе и супергусте садње. Наведена густа садња практикује се искључиво код јабука и крушака јер само такве воћке имају одговарајуће подлоге, које омогућују слабобујан раст стабла. Док класичне саднице јабука доспеју на род, јабуке из густе садње већ се налазе у својој пуној родности. Поред тога, оне доносе изузетно високе приносе (50-85 тона/hа), а за то не захтевају велику количину ђубрива из разлога што га и не троше за раст дрвета, већ искључиво за раст плодова.


Велика ставка трошкова у воћарској производњи односи се на резидбу и бербу која се код густе садње битно смањује јер се сви послови дословце обављају са земље. Једина мана овог савременог начина воћарења, ако је тако можемо и назвати, односи се на нешто већа почетна улагања која се односе на набавку већег броја воћних садница.







Тодоровић Магдалена дипл.инг.