Већина сорти шљиве је самооплодна па су могући једносортни засади, мада боље рађају ако се обезбеде сорте опрашивачи. При избору сорте треба обратити пажнју на следеће моменте од којих зависи економичност производње шљиве: Употребна вредност плодова, могућности реализације плодова појединих сорти на тржишту, прилагодљивост сорте подручју и поднебљу где ће бити лоциран засад и др. За гајење на већим површинама могу се препоручити следеће сорте:



Чачанска лепотица

Створена је у Институту за воћарство у Чачку. Окалемљена на джанарици је кржљива до среднје бујна сорта. Рано пророди и рађа редовно и обилно у свим условима.Ова сорта сазрева крајем јула месеца.
Плод је средње крупан, просечне масе 30 до 40 грама, округластог облика и врло привлачног изгледа. Врло квалитетна сорта шљиве, чији плодови су првенствено намењени стоној потрошњи. Од плодова се, ако добро сазру, може добити веома квалитетна ракија.
Осетљива је на пламењачу и рђу. У нормалним условима не пати од монилије (сушења цветова и гранчица и трулежи плодова). Толерантна је на шарку шљиве што се сматра њеним посебним квалитетом.

Стенлеј

Америчка сорта. Стабло је средње бујно. Рано пророди и рађа редовно и обилно. Захтева редовну и оштру резидбу. Сазрева крајем августа, десет дана пре пожегаче. Плод је крупан, око 35 грама, сладуњавог укуса и осредњег квалитета. Добро подноси транспорт. Плодови сорте стенли могу се користити за потрошњу у свежем стању, смрзавање, сушење и прераду у ракију и друге производе. Ракија је солидног квалитета ако плодови добро дозру и примени се посебна технологија справљања ракије.
Толерантна је на шарку шљиве, па се може гајити у веома зараженим подручјима. Отпорна је на пламењачу и рђу шљиве. Веома је осетљива на монилију (сушење цветова, гранчица и труљење плодова). Такође, веома је подложна нападу шљивине осе тако да је хемијска заштита неопходна.
.
Чачанска родна

Створена је у Институту за воћарство у Чачку. Представља једну од економски најзнчајнијих сората у новим шљивицима Србије. Средње је бујна сорта. Одличне је родности, али захтева оштру и редовну резидбу ради постизања редовних и обилних приноса са високим квалитетом плода. Зри када и стенлеј.

Плод је средње крупан 25-30 грама. Месо плода је жуто, чврсто, слатконакисело, пријатног укуса и доброг квалитета. Коштица је ситна и лако се одваја од меса. Плодови су универзалне намене. Даје врло квалитетну ракију.
Највеца мана је осетљивост на шарку, али су штете мање него код пожегаче. Отпорна је на монилиу.



Пожегача

Сазрева у првој половини септембра. Плод је ситан, око 17 грама али врхунског квалитета, тако да је одлична за прераду посебно у ракију.
Веома је осетљива на шарку шљиве па је њено гајење доведено у питанје. Може се гајити једино у незараженим подручјима и са употребом здравог садног материјала. Поред тога осетљива је на пламењачу и рђу шљиве.

За гајење на мањим површинама у појединим локалитетима са специфичним агроеколошким условима, могу се препоручити сорте намењене потрошњи у свежем станју: чачанска рана, калифорнијска плава, валерија, гросса ди фелицио, али и неке сорте јапанске шљиве: Аутумн гиант, ТЦ сун и др.




Мр Драган Радивојевић, асистент
Пољопривредни факултет - Земун
Е-маил: драган1970@агрифацултy.бг.ац.yу