Воћку режемо како бисмо добили редовну и квалитетну родност, а учинак резања се познаје по родности. Родност се не односи само на род у текућој години, већ на родност у континуитету кроз читав животни век воћке (20-25 година).



ДАКЛЕ, ОСНОВНИ ЦИЉ РЕЗИДБЕ ЈЕ ОБНАВЉАЊЕ РОДНОГ ДРВЕТА С ВЕГЕТАТИВНИМ ПУПОЉЦИМА, РАЗМЈЕШТАЈ ГРАНА ТАКО ДА СЕ НЕСМЕТАНО ОСВЈЕТЉАВА УНУТРАШЊОСТ КРУНЕ И ЛИСТА НАРОЧИТО НА ДОЊИМ ДЕЛОВИМА ВОЋКЕ А СВЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД ВРСТЕ,СОРТЕ И УЗГОЈНОГ ОБЛИКА!



Свака воћна врста има своје специфичне захтеве у резидби собзиром на подлогу и узгојни облик. Према животном добу разликујем:

1/ резидбу младих воћака, која је усмерена на формирање узгојних облика

2/ резидбу родних воћака која је усмерена на регулацију вегетативног и репродуктивног развоја, односно осигурање редовне родности и високог квалитета плодова.



Зимску резидбу младих воћака сводимо на најмању могућу меру. Углавном се проређују једногодишњи младари при врху скелетних грана и уклањају неке јаче сувишне гране које имају непожељан положај. У формирању пожељнија је летња резидба док је зимска резидба пожељнија код већ формираних родних воћака.



Пре резидбе воћку треба добро прегледати, уочити распоред скелетних грана као и однос родних гранчица и младара са вегетативним пупољцима. Сама воћка нам говори где, како и колико треба резати. Најважније је научити уочити водиљу ако постоји , уочити скелетне гране затим једногодишње и као последње проређујемо родне гранчице. По правилу се гране одстрањују до краја ,не прикраћују се. Скраћивање грана се преводи на грану нижег реда.


На разгранавање се може утицати и повијањем избојака у различити положај. Избојци који расту усправно имају јаче наглашен вегетативни раст од повијених избојака.На јаче повијеним избојцима успорен је вегетативни раст,а повећано заметање цветних пупова и родност.Ако се претера с повијањем,воћка ће се брже исцрпити јер неће развити довољно обрастајучих избојака,који носе више лишћа и који су потребни за скупљање храњивих материја,(угљених хидрата),те послужити за замену изрођених избојака.Стога је потребно спроводити умерено, зависно од бујности воћке, сврсисходно повијање.


Проређивањем се може боље одржавати добра равнотежа између раста и родности воћака.Ако су воћке бујне, биће углавном потребно резидбом проређивати сувишне гране, гранчице и избојке. Уопште се код воћака најпре проводи проређивање сувишних делова крошње и то идући од врха крошње. Пре свега је потребно одстранити све гране и избојке који расту према унутрашњости (средишту) крошње и који крошњу непотребно засењују. Потом се проређују сувишне гране и избојци,који су усмерени према периферији крошње.




Тонић Дејан дип.инж.пољ.