Шипурак у нашим крајевима расте као самоникло биље. Последњих година придаје се велики значај на култивисању и подизању засада ове итекако лековте биљке. Септембар је месец када се на нашим пољима и ивицама шумовитих предела запажају црвене бобице ове драгоцене биљке. Највећи степен своје зрелости достиже баш у овом месецу па се слободно може рећи да је Септембар месец када се бербу плодови шипурка, мада није искључено да се ово лековито биље бере и у октомбру месецу а да при том не прође фазу зрелости и да не изгуби на квалитету . Плодове шипурка треба брати када добије светло црвену боју а месо му је још тврдо.


Иако још увек не постоје веће плантаже становништво свих крајева врло радо га бере као такозвано лековито биље. Плодови шипурка изузетно су богати витамином C и К, ликопен B каротеном што му даје завидну вредност на тржишту. Бербу треба обавити када плодови добију изражену црвену боју а тврди су на додиру.


Убрани плодови се пробирају, класирају, некад још у току бербе а некада касније кад се допреме до места чувања одакле се отпремају у веће сабирне центре за прераду. Бере се по лепом и сувом времену како у супротном дошло би до кварења плодова што би изазвало потешкоће у току прераде. Из истог разлога треба брати само зраво и неоштешене плодоне поготову на местима где се плод спаја са стабликом. Након бербе потребно је одстранири све нечистоће и извршити пробирање истих.



Плодови шипурка користе се искључиво за добијане полупрерађевина или готових производа. Најчешће се плодови шипурка суше, након чега се остављају на чување. Након одстранивање примеса, прања и класирања плодови се подвргавају сушењу у сушницама. Температура приликом сушења не сме да пређе 50 степени Целзијусових. У супротном плодови мењају своју карактеристични боју и добијају тамну боју која није својствена природној боји а на вишој температури губе се и његова лековита својства. Најчешће долази до губитка витамина C који се под утицајем превисоке температуре губи а циљ је да се сачувају лековита својства плодова с обзиром на широку примену у зимским месецима у виду чајева који се добијају баш од добро и квалитетно осушеног шипурка.


Такође од доброг сушења зависи и чување. Плодове треба добто осушити како се не би кварили. Од два килограма свежих шипурака добије се килогра па и нешто мање сувих плодова. Суви плодови се пакују у јутане вреће или другу одговарајућу амбалажу под условом да се распореде што је то могуће растреситије и остављају на чување у сувим и проветреним просторијама.


Користе се најчеше за чај, сирупе, за справљање различитих витминских концентрата. Због високог садржаја витамина C који је као што је познато неопходан сваком организму, често се користи у зимском периоду када свежег воћа и поврћа мало има, а нарочито код прехлада у виду чајева.




Зорица Петканић, дипл.инг