Поред многобројних фактора који утичу на сушење кајсије, свакако је један од најзначајнијих и утицај ниских температура у току зимског и пролећног периода. Да би се спречило превремено сушење већ засађених младих ниско калемљених стабала кајсије треба у току зимских месеци (новембар-јануар) омотати дебла (од земље до рамених грана) папирним омотачем.


Најбоље је ако се користи вишеслојни папир од старих врећа. Омотана стабла треба да буду све док не прође опасност од позних пролећних мразева (почетак маја). После тога скинути ове омоте и тако оставити дебла све до следеће јесени. Ову операцију понављати сваке године све док се на деблу не формира довољно дебели плутасти слој коре који ће као изолатор преузети улогу заштите од пролећног дневног загревања и ноћног хлађења приземног дела дебла.


Ниско калемљене кајсије, ако преживе младалачки период и формирају заштитни плутасти слој коре, могу доживети дубоку старост као и високо калемљене са деблом од шљиве.



"Апоплексија као појава превременог изненадног сушења кајсије врло је раширена и то како у земљама Европе, тако и у остатку света. Откривањем и детерминацијом правог узрочника превременог изумирања кајсије – апоплексије – савремено схватање ове појаве, које су већ прихватили многи истраживачи, а којима се и ми придружујемо, налаже да се уместо неодређеног појма апоплексија, усвоји нови, прави називи за поједине симптоме изумирања.


Тако,на пример, треба користити назив бактериозно изумирање и рак ране када је у питању бактерија Pseudo monas syringae van Hall. проузроковач болести, цитоспорозно изумирање када је гљива Cytospora cincta Sacc. изазивач сушења, вертилициозна увелост када се Verticlium dahliae Kleb. јавља као проузроковач сушења или сушење услед инкопатибилности када је узрочник неподударност подлоге и сорте,сушење услед гушења (асфиксије) корена када је то последица високог нивоа подземних вода итд.


Да би се произвођачи и други стручњаци који се баве унапређењем гајења кајсије боље упознали и прихватили досадашња сазнања о узрочницима апоплексије кајсије, сви чиниоци према начину деловања на појаву апоплексије могу да се разврстају у три групе: еколошки чиниоци, биолошки чиниоци непаразитне природе и биолошки чиниоци паразитне природе.



Еколошки чиниоци који у великој мери доприносе ширењу и масовности апоплексији кајсије су:

- појава мраза и колебљивих температура, нарочито позних мразева који изазивају пуцање коре и измрзавање ткива, стварајући ране на деблу и раменим гранама кроз које настаје инфекција патогеним изазивачима;

- појава сувишних вода у земљишту које изазивају гушење (асфиксију) корена или подстичу развитак паразитних гљива у земљишту;

- појава суше у току вегетације, нарочито при обилној родности када се воћке сувише исцрпљују и остају без довољно резервних материја у ткивима, због чега постају подложне измрзавању или нападу патогених изазивача у току мировања.


Добрим избором локалитета и земљишта за подизање засада кајсије, као и одговарајућом негом воћа ка, ови недостатци могу знатно да се умање или потпуно елиминишу.






Група биолошких чинилаца непаразитне природе који највише делују на превремено сушење кајсије чине:

- анатомско-физиолошка инкопатибилност између подлоге или посредника (деблотворца) и сорте;

- лош избор подлоге и њена недовољна адаптивност према земљишним условима;

- осетљивост сорте према еколошким чиниоцима и патогеним изазивачима сушења;

- утицај висине калемљења;

- утицај густине садње;

- неправилна и неблаговремена примена агротехничких мера, а нарочито недовољна исхрана, заштита и влажност земљишта.



Група биолошких чинилаца паразитне природе чине неке патогене бактерије, гљиве, вируси и микроплазме које појединачним или узајамним деловањем директно изазивају изумирање стабала кајсије, или у саде јству са другим чиниоцима доприносе убрза њу процеса изумирања и масовност појаве. У континенталним и умерено континенталним климатским условима, какви углавном владају у нашој земљи, најзначанији патогени изазивачи превременог сушења кајсије су:


бактерија (Pseudomonas syringae van Hall. ) и

гљиве (Citospora cincta Sacc., Verticilium dahliae Kleb., Phytophtora spp., Monilia laxa, Gnomonia erythrostoma (Pers.) Auresw., Eutypa laata (Pers: Fr) Tul., Armilaria mellea, Roselinia necatrix).



Пауновић (1992.) наводи да и неки вируси и микоплазме могу да изазову превремено сушење (апоплексију) кајсије, као што су: Prunus steam piting вирус, вирус комплекса хлоротичног лишћа кајсије, вирус рупичавости и узаног листа, хлоротично лишће у облику левка и пролиферација летораста.


Из наведеног се види да постоје многи чиниоци еколошке, биолошке и патогене природе који узрокују превремено сушење (апоплексију) кајсије. Да би се штете од апоплексије умањиле или потпуно отклониле, а на основу детерминисаних и утврђених узрочника, потребно је спроводити одговарајуће превентивне или куративне мере заштите."



Одломак из текста "Апоплексија кајсије" преузетог из књиге "Гајење кајсије" Проф. др Богољуба Ђурића






Дипл.инг.Живомир Николић