Данас је технологија ручног кошења практично изгубљена и то не само зато што је човек данас превише комотан да би се са тим замарао, већ и због тога што људи више не знају припремити косу за кошење. Ни некада кад се много ручно косило, док није било ротационих косилица, а поготово не тримера, нису сви људи знали правилно ни учврстити косу на дршку, нити исковати косу. Данас је права реткост да то неко зна урадити. Много је једноставније купити моторну косилицу и не борити се са разним, већ напуштеним вештинама. То што бреговима све зуји и ронда од разних косилица, прскалица и моторних тестера никога превише не забрињава. Па не живимо више у каменом добу! Данас се све већа пажња посвећује буци у градовима и настоји се смањити је што је више могуће, али у природи можете радити шта год хоћете. Бука је само један од видова загађења околине и то доста озбиљан. То најбоље знају запослени у индустрији и они који би за викенд негде на неком брегу после ручка мало одремали. За праве љубитеље природе и сврсисходне рекреације, следи пар основних савета како савладати вештину ручног кошења.



Краћа коса на слици служи за кошење винограда. Њена дужина не би требала прелазити 50 cm јер између редова баш нема превише места. У винограду је размак редова 2 м и са једном оваквом малом косом (има их и мањих и оне су добре) може се без бриге косити. Треба напоменути да уз кратку косу за кошење винограда треба и прикладна држаља, али никако не прекратка, што је честа грешка. Прекратка држаља ће вас натерати да се сагињете, а то си не смете дозволити јер у том случају кошење постаје мука, а не рекреација.


Држаља и коса морају бити тако усклађени да можете косити у усправном положају. Када купујете држаљу немојте купити било коју, мислећи да они који их праве морају знати каква треба да буде. Морате пажљиво изабрати, немојте купити у првој радњи јер немате времена. Ако се испостави да сте купили лоше, боље је бацити је и купити другу, него се патити са кошењем. Када стојите усправно и у испруженим рукама држите држаљу за ручке као да косите, онај део држаље где се учвршћује коса мора бити сасвим близу земље. Већина држаља тај услов не испуњава.



Код куповине косе тешко је препознати да ли ће у потпуности одговарати уз држаљу па ту баш и немамо шта пуно мудровати, већ се морамо поуздати у то да ће мо је после, ако буде потребно, кориговати. На следећој слици је стрелицом показано место где ћемо у случају ако буде требало, кориговати положај косе у односу на држаљу, усијати је и савити у потребном смеру. Ову операцију грејања и савијања морамо обавити на коси док није монтирана па нећемо бити сигурни да ли смо успели погодити баш како треба док је поново не монтирамо. Ако нисмо успели од прве можда ће у следећем покушају бити боље. Овде нема места журби, никако немојте присилно хладити ужарену косу (нпр. водом) јер ће због високог процента угљеника у челику доћи до превеликог стврдњавања и енормне кртости – пуцаће као стакло. После грејања и обликовања, косу треба пустити да се охлади полако на ваздуху. Овај високи проценат угљеника у челику од ког је направљена коса даје један врло добар ефекат стврдњавања код хладне деформације – ковања. Осим што се овим поступком оштрица стањује, она и стврдњава.

На следећим сликама приказано је како би кошење требало функционисати и какав међусобни положај косе и држаље треба постићи. Овакво кретање косе треба постићи са усправним леђима и испруженим рукама. Руке се заједно са телом њишу без икаквих усиљених (напорних ) покрета. Види се колики отприлике захват у једном замаху коса треба одрезати.

















Слика приказује како коса треба лежати на земљи. Добро се види да врх косе мора бити лагано уздигнут како се не би забијао у земљу. Коса мора клизити по земљи као санке, у оба смера (лево – радни, десно – повратни). На следећој слици (цртежу) се види какав облик оштрица мора добити искивањем.













Овде је приказан попречни пресек косе и увећани приказ оштрице. Сама оштрица је лагано уздигнута и то даје добар ефекат клизања, битно је да оштрица нема тенденцију стругања по земљи, јер се резањем земље брзо иступи и губимо непотребно снагу. Овај облик уздигнуте оштрице се не мора постићи неким посебним поступком јер он настаје успут, у самом процесу ковања, чак се догађа да ако нисмо пажљиви код ковања та деформација оштрице према горе оде превише. Сам поступак ковања састоји се у томе да лаганим ударцима специјалног чекића (клепца) по оштрици косе која је полегнута на исто тако специјалан наковањ (бабицу) стањујемо оштрицу.















За оне који нису до сада савладали ову вештину ковања, а верујем да је то већина оних који ово читају, предлажем да крену са ковањем мотика и ашова јер су они довољно дебели и крути да их нећете деформисати. Ако одмах пређете на косу, постоји велика опасност да ће после првог ковања имати облик синусоиде. Овај предлог ковања мотика и ашова није само вежба јер оне и те како требају бити исковане (тврде и оштре). Када увежбате руку да тачно погађате где треба ударати и добијете осећај за јачину ударца, више неће бити проблема. Немојте покушавати све обавити у једном пролазу, пуно је боље да укупно извлачење оштрице разделите на више пролаза јер ће на тај начин бити мања деформација косе. Некакво мало извитоперење косе ће се сигурно појавити и немојте одмах стварати панику. Како ће се оштрица трошити, тако ће се и унутрашња напрезања због пластичних деформација материјала смањивати, па ће се смањивати и деформисаност. Кошењем и брушењем косе она ће се помало изравнавати (наравно ако стварно нисте претерали). Након искивања долази брушење косе.


Ако пажљиво погледате слику све ће вам бити јасно, ипак почетницима би требало скренути пажњу на неке детаље. Брус се држи на самом крају тако да код његовог превлачења преко оштрице косе увек ефективно користимо више од његове половине. Наизменично га превлачимо по оштрици с једне и друге стране косе. Идеално би било да две трећине дужине бруса буду код сваког прелаза преко косе у додиру са косом. Оваквим коришћењем бруса, он ће до краја свог „животног“ века имати исправан и употребљив облик. Ако код брушења користимо само врх бруса он ће се брзо истрошити а средина бруса остати широка. Такав облик бруса ће више штетити оштрици косе, него је оштрити. Ово је иначе једна од најчешћих грешака косача. Следећа најчешћа грешка код оштрења је употреба превелике силе притиска брусом на косу, али ако правилно држимо брус само за врх онда је превелику силу готово немогуће постићи и тај проблем је решен.


Још један битан елемент код оштрења је да брус одлажете у посуду са водом, затакнуту за појас, која ће га одржавати влажним, чистим и спремним за следеће оштрење косе.



Можда сада све заједно изгледа компликовано и оптимизам помало сплашњава па вам једноставније изгледа нека моторна косилица од ове захтевне ручне косе и „софистициране“ технологије везане за њу. Немојте се поколебати. Не бојте се да ћете се пред другима осрамотити јер нисте вешти у баратању косом, вероватно нису ни они, само то скривају. Ако успете правилно насадити косу, добро је исковати и наоштрити с њом може косити свака баба. Углавном људи не знају правилно припремити косу па се онда на разне начине довијају како би себе (свој положај тела) прилагодили коси и онда се пате.


Увек косу прилагодите себи, а никако себе коси. Свака коса има у себи уграђено нешто индивидуално, не постоје две једнаке, сваку је неко прилагодио себи и у рукама другог (због његове другачије грађе) даваће другачије ефекте. Зато је најбоље да ни не покушавате од некога је позајмити.