Могу вам стручњаци причати приче, али док сами не узмете у руке воћарске маказе и тестеру, док не уђете у крошњу воћке, нећете разумети ништа. Кад станете пред неорезано стабло, без знања и искуства, у глави вам се роји читав низ питања: Која је грана сувишна и треба је удаљити да би се "осветлила" крошња? Шта урадити с јаким избојцима "водопијама"? На којем месту и под којим углом треба резати грану да после рана зарасте, а не да изазовеш стварање шупљине у деблу? Које су гранчице родне, од којих се очекује род, а које су изродиле, остареле и треба их удаљити? Како проредити родне гранчице, оставити их колико је потребно, да стабло не би преродило, да квалитет плода не би опао? Како резати да род не "побегне" у врх крошње? Како "враћати крошњу назад" да би задржала увек задани облик, односно, како је одржати увек младом?



"Видети" стабло

Све су то битна питања, има их још, а неискусном воћару од њих настаје велика збрка у глави! Нема друге, мора се у све то ући ако хоћеш имати добар и продуктиван засад. Пуно стабала треба орезати, младих и старих, док се почнеш сналазити. При томе, ако је среће, добри познаваоци требају вас водити, исправљати, саветовати. И тек кад прође неколико година праксе, ви одједном почнете "да видите" стабло, можете му прићи, брзо скенирати крошњу и одредити где применити маказе и тестеру. Покушајмо се суочити с наоко нерешивим задатком, корак по корак!





Алат за резидбу

Прво треба изабрати квалитетни алат. Пођимо у продавницу пољопривредног алата и изаберимо:

- воћарску расклопну тестеру, једну већу и једну мању;
- маказе виноградарске маказе воћарске;
- маказе с дугим ручкама за резање дебелих грана.


Ако имате већи воћњак, више од пола хектара, исплатиће вам се компресор и пнеуматске маказе, што ће вам олакшати и убрзати резидбу. Ти компресори обично имају 4 - 6 прикључака за маказе. Немојте заборавити и пасту за замазивање рана (резова од резидбе). Набавите одмах и пластично уже за везивање и савијање скелетних грана. Немојте на алату штедети, јер једино исправним оштрим наменским алатом можете резидбу извршити квалитетно и брзо.



Структура стабла воћке

Покушајмо "видети" стабло. Надземни део воћке се састоји од скелета, родних гранчица и лишћа (у вегетацији). Скелет воћке је склоп вертикалних, нагнутих и хоризонталних носивих грана. Скелетне гране носе на себи тежину рода, родних гранчица, лишћа, али и ударе ветра. Ако скелет није правилно формирана, воћка се под тим теретом често ломи, због чега страдају њени делови, или пак цело стабло. Најслабије тачке крошње су места где се скелетне гране одвајају од дебла, или где се секундарне гране скелета одвајају од примарних (места гранања). Чврстоћа тих спојева зависи од угла који скелетна грана затвара с деблом, или секундарна грана с примарном. Што је угао отворенији, то је веза чвршћа. Уски (оштри) углови су најчешћи недостатак механичке чврстоће скелета воћке. Носивост гране која избија под углом од око 30 степена двапут је мања од носивости гране која избија под углом од око 70 степена..

Да би се избегле непожељне последице, морају се још у првој години након садње изабрати младице с отвореним углом гранања, од којих ће се формирати основне скелетне гране будуће крошње. Након садње воћка се прикрати на висини 50 - 60 cm од земље. Испод реза појављују се нове младице. Ако је њихов број велик, онда је избор будућих скелетних грана лак. У случајевима када је број нових младица ограничен, или се пак ради о сорти која по својој природи ствара младице под оштрим углом, онда се морају предузети посебне мере за исправљање тих углова док су још младице зељасте. То се постиже постављањем потпора од прутова и подвезивањем младица, чим оне порасту 15 - 12 cm. Потпоре се постављају и међусобно вежу под углом који будућа скелетна грана тражи.





Резидба воћака

Резидба воћака врло је сложен и одговоран посао, који се још не обавља довољно стручно, односно правилно. Нестручним резом може се изазвати више штете него користи. За правилно обављање реза потребно је пуно стручног знања и искуства. Посебно треба познавати морфологију или облик родних и неродних пупољака и избојака. Затим, треба упознати основне принципе физиологије раста родних и неродних облика избојака.Треба познавати понашање воћака према резу, у зависности од осталих услова узгоја..

Али, не смемо губити храброст и избегавати резидбу воћака. Наш народ лепо каже: „Ко реже греши, али још више греши ко не реже“. Осим тога, у народу је присутна и изјава „Двапут мери, онда сеци.“ Данас, на темељу практичног искуства, поуздано знамо да је први предуслов редовне и обилне родности уравнотежен раст воћке. Стога ћемо често чути изреку „Добро уравнотежено, добро орезано“.

У воћњаку је потребно будно пратити промене након резидбе, јер ћемо на тај начин најбоље научити технику резидбе, уочити где смо погрешили а где добро резали. Кад сами уочимо грешке, лако ћемо их уклонити и избегнути у раду. Потребно је, дакле, стећи властито искуство. Најбоље време за резидбу код воћки и жбунова је по правилу фебруар и март (зрела резидба) одн. јул и август (зелена резидба).

Величина и облик стабла су врло важни. Оставите ли их да природно расту, многа ће стабла постати непрактично велика за просечан воћњак. Због тога су развијени мањи облици који се узгајају на патуљастим и мање бујним подлогама, али воћке можете обликовати и орезивати као лепезе, палмете и вретена што такође омогућује узгој на мањим површинама. Циљ резидбе је стварање и одржавање оптималног односа између родних и неродних грана.

Исправно орезивање одржава отворену, не прегусту структуру, која омогућује највише сунчевог светла и поједностављује прскање и бербу. Како би се створио одређени облик, код младих се биљака орезивање комбинује са обликовањем. Уклањају се сви нежељени млади избоји, док се остали скраћују како би се испровоцирао раст бочних избоја. Обликовано родно стабло орезује се због изазивања оптималног раста и стварања плодова исцрпљују. Њих одрежемо до основе. Родне гране не режемо. Младе избојке који су превише усправни треба натерати да стварају више цветних пупољака, што се постиже повезивањем, како би стајали више водоравно. Највише цветова, а тиме и плодова, настаје на положеним родним гранама.





Практична искустава из воћњака

Резидба воћака и формирање крошње је једна од најзначајнијих агротехничких радњи, а циљ тога је правилно образовање круне воћака, бржи род и задовољавајућа родност и висок квалитета плодова. Правилну форму крошње постижемо савијањем грана и поступком летње зелене резидбе, која се проводи у току вегетације. Повијање и усмеравање једногодишњих изданака са специјалним савијачима грана је изузетно значајна мера у формирању узгојног облика, а спроводи се од године садње до формирања жељеног узгојног облика крошње и то првих неколико година и касније кад помлађујемо старију воћку. Савијање грана са специјалним савијачима грана има за циљ да се увећа угао код свих једногодишњих изданака који у свом развоју имају оштар угао у односу на основу стабла. Ова мера савијања грана, проводила се до сада разним помагалима, као везање канапом, који може, да се урасте у грану и на том месту грана пукне, неки обесе на гране тегове које направе од бетона и жице, такав тег се лако може код јаког ветра помакнут према крају гране и због своје тежине такву грану и откинути од стабла. Такав тег може пасти у траву и кад косимо или малчирамо можемо оштетити косилицу.

Сви досадашњи начини савијања грана су били компликовани, узели су подоста времена, сада се то може урадити двадесет пута брже и ефикасније са специјалним савијачима грана. Угао гранања треба увећати до положаја 65-75° у односу на стабло воћке. Овакав начин развођења једногодишњих изданака са специјалним савијачима грана има за циљ боље и брже формирање цветних пупољака и смањење ломљења грана у каснијим годинама развоја и пуне родности.

Воћке на којима се ове мере не проведе, у каснијим годинама развоја и пуне родности, имају честу појаву оштећивања грана под теретом рода, ветрова и великих олуја. Када се ова мера савијања грана пропусти у првој, евентуално другој години, са великим напором се може кориговати касније, јер гране постају бујније, ломљивије, теже се савијају и већ тада се ломе. Ову меру савијања грана са специјалним савијачима грана треба проводити код свих врста воћки код појединих стабала у воћњаку исто тако у засадима шљива, јабука, крушка, трешања патуљастог, средњег и високог раста вишње, марелице, брескве, каки јабуке и других врста, где се тежи слободнијем формирању узгојног облика са дужим скелетним гранама. Посебно се мора савијање грана примиенити у систему густе садње, која данас код многих воћара заузима све веће површине. Ова мера савијања грана се може корисно примењивати и у засадима воћара аматера, јер је доста брза
и једноставна и воћну садницу натерамо у брзи род.



Техника постављања

После садње воћки и прикраћивања врхова и спољних гранчица, може се одмах почети са савијањем једногодишњих гранчица. Савијач грана запнемо за стабло или гранчицу (приказ на фотографијама) и ухватимо гранчицу, савијач гранчицу држи у жељеном положају савијања негде три недеље и грана остане у погнутом положају; после можемо савијач грана преместити на другу грану и поступак поновимо. Специјални савијачи грана могу остат на гранама тако дуго, док не израсте из стабла нова грана и тада преместимо савијач на ту грану и исту савијемо. Поступак радње савијање поједине гране траје три до пет секунди и пуно је брже од свих познатих начина савијања грана, савијач грана има четири позиције и јакости савијања грана и употребљава се од почетка априла до краја августа. Почетком деветог месеца када су савијачи грана своју функцију одрадили, исте покупимо и употребимо следеће године већ у пролеће. Произведен је од таквог материјала да је дуготрајан, издржљив на сунцу и зими и употребљив дуги низ година.



Коцић Светлана, дипл. инж. воћарства