Ниски тунели су нешто новији начин интензивне производње јагоде са смањеним ризиком. Висине су 40 до 60 cm, а ширине 50 до 150 cm. Најчешће имају једну гредицу са два реда јагода на PЕ фолији. Функционални су, а свакако и по висини инвестиционих трошкова, који се могу отплатити после прве године гајења, веома рентабилни.


Њимe се постиже заштита јагоде од позних пролећних мразева који углавном наносе највеће штете у виду измрзавања првих серија цвасти и плодова и тако односе први род који је најкомерцијалнији и чини око 20% укупног рода. Плодови сазревају раније за 10 и више дана него на отвореном пољу, заштиту је лакше спроводити, берба је лакша јер су плодови суви и чисти. Производња се заснива у зависности од потреба тржишта и најбољих ефеката продаје.


Ниски тунели се могу се постављати ручно и машински. Ручно се постављају уз помоћ пластичних лукова или дрвеног прућа (багренац) преко којих се ручно затеже провидна PЕ фолија дебљине 75 микрона.Фолија се преко лукова причвршћује сигурносним пластичним канапом или лучним носачима постављеним преко покровне фолије.

















Машинско постављање ниских тунела обавља се специјалним машинама,које су доста скупе. Истовремено машина поставља лукове од гвожђа пресвучене пластиком на сваких 1-2 m растојања и преко њих затеже фолију дебљине 0,10 mm. Фолија са бочних страна ближе земљи може бити перфорирана са отворима димензија 5x5 cm, посебно у топлијим климатима.


Постављање целе конструкције изводи се преко високе гредице са јагодама (око 40 cm), а крајеви затегнуте фолије са леве и десне стране се налазе испод нивоа бокора јагоде. Преко фолије се поставља лучни причвршћивач од пластике да ветар не би померао пластику. Фолија се не причвршћује са стране због лакшег отварања и затварања повлачењем нагоре или надоле, а због јаке затегнутости остаје на жељеном месту. Фолија се са чеоне стране скупља и везује за фиксирани колац пободен испод чеоног дела тунела. Отварање подизањем се врши у зависности од стране са које греје сунце или или затварања у зависности од стране са које дува ветар, чиме се обезбеђује оптималан топлотни и ваздушни режим у тунелу. Када је јако сунце праћено високим температурама фолија се подиже са обе стране и тада служи као засена.



У нашим условима се могу користити зелене саднице у августовској садњи без добијања јесењег рода и оне уз добру негу дају снажан бокор и добар род у наредној сезони. Међутим за остваривање јесењег рода користе се фриго или чекајуће саднице. Најчешће је заступљен дворедни систем са растојањима 30х30 cm и цик-цак распоредом садње. Растојања могу бити и мања унутар реда (до 20cm). Између две гредице најчешће је растојање 40 cm,тако да се због уштеде простора добија преко 80 гредица по хектару и око 48000 до 50000 биљака по хектару.


Експлоатација траје најчешће 2-4 године док се добија висок принос и квалитет плода, а потом се фолија скида и уништава, док се пластични држачи скупљају и поново користе.




Недостаци:отежано кретање,подизање фолије са стране дуж реда ради обављања помотехничких мера или бербе, па онда поново спуштање ако температура преко ноћи пада,што захтева додатну радну снагу. При високим дневним температурама напола подигнута пластика служи као заштита од сунца, а уједно потпомаже струјање ваздуха како не би дошло до прегревања биљака и штетних последица по њих и плодове.




Дејан Јоцић дипл.инг.