Ђубрење је једна од основних агротехничких мера у савременој производњи трешње. Ђубрење има за циљ повећање приноса, побољшање квалитета плодова, као и поправку физичких, хемијских ибиолошких особина земљишта. Ђубрење треба да омогући равнотежу измећу вегетативног раста и родности.


Ефикасност ћубрења зависи од: особине земљишта, начина одржавања земљишта, примене наводњавања, стања земљишта (температура и влажност) у време извођења ђубрења као и врсте подлоге на којој је извршено калемљење трешње. Од особина земљишта посебно су значајне богатство(укупна количина биогених елемената у земљишту) и плодност, pH вредност, механички састав као и садржај органских материја у земљишту. Приступачност биогених елемената зависи од pH вредности земљишта.


Оптимална pH вредност за гајење трешње креће се од 5,5-7,5. Начин одржавања земљишта у засаду утиче на ефикасност ђубрења. Тако на пример уклањањем корова побољшава се усвајање у површинским слојевима земљишта, док наводњавање олакшава мобилност елемената и раст корена ка влажнијим зонама земљишта. Корен трешње најбоље усваја биогене елементе из земљишта на температури између 7° и 21°C, док усвајање јона престаје на температури изнад 32°C, јер је тада активност корена минимална. Подлоге знацајно утичу на стање исхрањености трешње.


У зависности од старости трешње различите су и потребе за ђубрењем. Млада стабла имају
потребу да задовоље раст а то захтева добру снабдевеност азотом и фосфором. Количина азота треба да буде умерена и подешена према бујности стабла. Велика бујност је штетна јер одлаже ступање стабла у род. Одрасло стабло има потребе да обнавља вегетацију и да задржи родност и квалитет плода, пре свега ако је сорта родна а подлога мање бујна. Несмемо приликом ђубрења занемарити магнезијум и калцијум зато што имају веома велики утицај на продуктивност воћке и квалитет плода.


Количину ђубрива коју требамо унети одређује се према утврђеној плодности земљишта, изношењу хранљивих елемената везаних за пораст вишегодишњих делова биљке и формирање листова као и за пораст и развој плодова. За одређивање потребне норме ђубрива најчешће се користи агрохемијска анализа земљишта. Агрохемијска анализа земљишта представља контролу плодности и препоручује се њено изводене сваке пете године.



Органска ђубрива је пожељно уносити сваке четврте године у засадима трешње, њима се врши поправка плодности земљишта, поправљају се физичке особине земљишта (водни, ваздушни и топлотни режим) и појачавају се микробиолошке активности у њему, чиме се побољшавају услови за развој корена и усвајање хранљивих материја из земљишта. Од органских ђубрива најчешће се користи стајњак, а знатно мање тресет, компост и зеленишно ђубриво. Стајњак који се користи за ђубрење мора бити добро згорео и доброг квалитета, без семена и ризома коровских биљака. Добро згорео стајњак просечно садржи 0,5% N, 0,25% P205, 0,6% К2О, 0,18 % МgО, 20 mg/kg B и 90 mg/kg Zn. Уобичајна норма ђубрења је 20-30 t/а. Стајњаком је потребно ђубрити у јесен, ако се стајњак растура по целој површини онда се он мора растурити у танком слоју по површини парцеле па онда заорати , уколико се стајњак уноси само око воћке онда се мора површина обрадити ручно, како би се стајњак унео дубље у земљиште.


Што се тиче минералних ђубрива која је потребно унети у јесен то су најчешће сложена комплексна NPК ђубрива, различитих комбинација садржаја хранљивих елемената. Препоручују се ђубрива која имају најмањи садржај N, из разлога што се N брзо раствара и услед јесењих и зимских падавина испира из земљишта, па због тога је потребно користити ђубрива која садрже минималне количине N или не садрже N, ту спадају ђубрива формулације 8:16:24, 0:10:30, 0:15:30. Потребно је земљиште обрадити после уношења минералних ђубрива.




Сузана Јеркић дипл. инг.